У Храму на Врачару, иако је радни дан, окупио се велики број верника.
СПЦ је раније најавила да ће литургијом помирења бити поново успостављено литургијско и канонско општење две сестринске цркве, у складу са одлуком Сабора СПЦ.
Српска православна црква позвала је верни народ да узме молитвено учешће у овом јединственом и радосном догађају.
Патријарх Порфирије дочекао је синоћ у Београду архиепископа Стефана и три митрополита македонске цркве и пожелео им добродошлицу.
"Како звоне звона Светосавског храма, тако и наша срца бију од радости због овог благословеног дана. Добродошли драга браћо! Добродошао брате архиепископе Стефане и владике. Добродошли у заједницу љубави, ви и сав Ваш богољубиви народ. Браћа смо и само браћа", написао је Порфирије на Инстаграму.
Поглавар македонске цркве Стефан и три најстарија митрополита допутовала су у среду у Београд на заједничку литургију са патријархом српским Порфиријем и српским архијерејима, чиме је Синод МПЦ прихватио позив СПЦ.
Васељенска патријаршија је 9. маја признала канонску природу Македонске православне цркве - Охридске архиепископије, што је, после 55 година, дало могућност македонском свештенству да има заједничка богослужења са другим православним црквама.
Ова одлука не значи томос о аутокефалности којим се званично регулише међународно име и статус цркве, већ је "израз очинске љубави и бриге Васељенске патријаршије" и најава да МПЦ више није у расколу са целим православним светом и да њени свештеници могу да саслужују са свештеницима из других православних цркава, саопштила је МПЦ, као и да следе додатни преговори о њеном коначном статусу.
Сабор СПЦ, који је у пролећном заседању од понедељка, саопштио је 16. маја да прихвата за македонску цркву статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности, који јој је додељен још 1959. године.
"Са благодарношћу Господу и са радошћу Сабор поздравља прихватање општепризнатог канонског статуса, а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности, додељен још 1959. године. Пошто су овим уклоњени разлози за прекид богослужбеног и канонског општења, изазвани једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, васпоставља се пуно литургијско и канонско општење".
Сабор СПЦ је навео да ће се у дијалогу о њиховом будућем и евентуално коначном канонском статусу СПЦ руководити искључиво еклисиолошко-канонским и црквено-пастирским начелима, мерилима и нормама.
Последњи покушај превазилажења раскола СПЦ и македонске цркве био је Нишу 17. маја 2002. године, када је постигнути договор подразумевао да се призна најшира црквена аутономија епархијама у Македонији, а да заузврат Охридска архиепископија (СПЦ) задржи симбол и избор поглавара Православне цркве у Македонији који потврђује патријарх српски.
Предлог договора је прихватило пет од седам македонских епископа, али 28. маја те године кренула је кампања конференцијом за новинаре чланова МПЦ да је у Нишу потписан само радни документ и да нема обавезујући карактер.
Једини који је накнадно прихватио и потписао Нишки договор био је тада митрополит велешки и повардарски Јован Вранишковски.
Затим је Сабор СПЦ на свом редовном мајском заседању 2003, донео одлуку о конституисању Синода аутономне Охридске архиепископије.
СПЦ је поставила Јована за архиепископа охридског и митрополита скопског.
Због тога што се изјаснио за канонско јединство са СПЦ више пута му је суђено пред судовима у Северној Македонији и у затвору је провео пет и по година.
