Како се може чути у Министарству за заштиту животне средине, локалне самоуправе, које су до скоро одбијале да се на њиховој територији нађе регионална депонија, сада их желе, „јер су схватиле да је, поред очувања животне средине, управљање таквом депонијом озбиљан посао који доноси новац”.
„Од 2000. године до данас, само као последица лошег управљања отпадом и климатских промена, Србија је изгубила око шест милијарди евра. С друге стране, економским управљањем отпадом, раст бруто домаћег производа може се повећати за најмање 1 проценат. Нажалост, Србија још увек нема депонију индустријског отпада, ни центар за физичко-хемијски третман опасног отпада, али ни примарну селекцију отпада на читавој терторији, што је обавеза у ЕУ интеграцијама”, упозорио је директор Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије Синиша Митровић, уз напомену да сектор животне средине мора што пре да добије више средстава из републичког буџета, односно надлежни би морали да раде на стварању услове за већа улагања у зелену инфраструктуру.
С друге стране, Митровић је оценио и да би хитно требало увести низ мера које би помогле зелену економију, попут увођење еколошке таксе за увозне половне аутомобиле или еколошке таксе за депоновање отпада која би локалним самоуправама помогла да боље управљају комуналним отпадом.
М. С.
