Након средњег образовања ученици четворогодишњих образовних профила могу и да изаберу адекватне смерове на Пољопривредном факултету у Новом Саду или у Београду.
Иако су данас услови у пољопривреди олакшани услед употребе савремених технологија, код деце тренутно постоји мања заинтересованост за аграрне послове, те све више младих одлази да ради и студира у великим градовима. Осим актуелних проблема које узрокује пад сеоског становништа, пољопривреда је за многе тешка због разних временских услова, те економске кризе, те тако млађем становништу пољопривредни послови не дају финансијску стабилност.
Међутим, до добре зараде у било ком послу, па и у пољопривреди, може да се дође тек уколико се стекну радне навике, као и увек потребна стручност. Чињеница да је 93 одсто уписаних ученика навело као прву жељу неки смер у футошкој пољопривредној школи, охрабрује запослене у овој образовној установи да постоје.
– Огромна је конкуренција средњих школа, које одвлаче пажњу деци, без обзира на то што имамо ученички дом и све остале могућности – навео је директор Душан Гагић. – Најчешће се уписују ђаци из 26 околних места, као што су Савино Село, Равно Село, Деспотово или Лалић. Сви смо ми свесни да је пољопривреда тешка, а мотика основно средство за рад, али данас у нашој школи постоји добра опрема, трактори са навигацијом, најсавременија фарма свиња, пластеници и стакленици „на дугме”...
Када је реч о образовним профилима на које могу да се упишу будући средњошколци, некада најатрактивнији смер Пољопривредни техничар, на који се уписује 30 ученика, нуди широк спектар знања, поготово од друге године, када почиње практична настава.
– Пољопривредни техничар је стручњак у областима ратарства, повртарства и сточарства – наводи Гагић. – У другој години ученици изучавају ратарско-повртарску технологију, у трећој воћарско-виноградарску, а у четвртој се учи нешто више о сточарској технологији.
Након завршеног средњег образовања, пољопривредни техничари моћи ће да заснују сопствено газдинство или да раде у пољопривредној апотеци, док ће бити оспособљени за негу и заштиту земљишта и биља, за убирање и транспорт производа, производњу семенског материјала, те за праћење и спровођење технолошког процеса у сточарској производњи.
Атрактиван образовни профил за будуће средњошколце је и Техничар хортикултуре, на који се сваке године упише до 60 ученика. Сви који заврше овај смер моћи ће да постану стручни у производњи, гајењу и неговању цвећа, украсног дрвећа, жбуња, те изради цветних аранжмана приликом пројектовања и биодекорације екстеријера и ентеријера.
– У школи се једном недељно од друге године организује редовна практична настава – наводи директор школе. – На крају сваке године, ученици имају професионалну блок и летњу праксу, која се одвија на школској економији и на парковским површинама наше школе. Имамо најсавременије пластенике и потписујемо уговоре са појединим цвећарама, где они такође имају праксу.
По завршетку школовања техничари хортикултуре моћи ће да раде на сопственом газдинству, као и у фирмама које се баве пројектовањем и уређењем дворишта у пољопривредним апотекама и цвећарама. Више о хортикултури они ће моћи да науче уколико се упишу на Пољопривредни факултет у Новом Саду.
Најатрактивнији смер у Пољопривредној школи са домом ученика у Футогу свакако је смер Ветеринарски техничар, на који се уписује највише деце, чак 90. Након завршене средње школе, ветеринарски техничари имају најбољу прилику за запослење у ветеринарским амбулантама и станицама, док добар део њих постају студенти на Департману за ветеринарску медицину на Пољопривредном факуклтету у Новом Саду или на Факултету ветеринарске медицине у Београду.
– На практичној настави, ученици друге године крећу да се усавршавају на пољу фармакологије, када се уз присуство наставника сусрећу са лековима који су потребни за здравствену негу и заштиту животиња – рекао је наставник стручних предмета Владимир Николић. – Од друге године такође имају директан контакт са животињама, са свињама или овцама. Од треће године ученици се оспособљавају да прегледају болесну животињу и асистирају ветеринару приликом изласка на терен.
Школски записници основне школе у Старом Футогу јасно говоре о настајању пољопривредне школе 1923. године. Нови Футог, сачињен од немачког становништва досељеног у време колонизације Марије Терезије, имао је такође пољопривредну школу, када су Немци 1940. године купили замак породице Котек са 77 катастарских јутара и основали школу коју је водио Јозеф Тришлер.
Данашња Пољопривредна школа почела је да ради 1947. године, а већ од 1949. ради по четворогодишњем програму образовања пољопривредних техничара општег смера, да би се након тога отворили одсеци за ратарство, сточарство, воћарство и виноградарство.
Пољопривредна школа је од 1975. године радила у оквиру постојећег програма реформи као заједничке основе. Великим приливом ученика, 1977. године прераста у Центар за образовање кадрова пољопривредно-прехрамбене струке и заједничког средњег васпитања и образовања „Др Синиша Станковић”. Под овим називом школа ради до 1993. године, када мења име у Пољопривредну школу са домом ученика. Због превеликог броја ђака, 2000. године прехрамбено-технолошки смерови прелазе у Техничку школу „Павле Савић” у Новом Саду.
На смер Руковалац механичар пољопривредне технике сваке године се упише 15 ученика, који се обучавају како да припремају и одржавају погонске, прикључне и самоходне пољопривредне машине, односно како да рукују тим машинама и возилима. Иако је реч о трогодишњем образовном профилу, стручни кадар за ово занимање и те како је тражен и добро плаћен.
Ученици се оспособљавају да возе трактор и раде са њиме, да рукују комбајнима, као и сложенијим агрегатима и машинама, а све у циљу транспорта пољопривредних производа. За разлику од четвртог степена, ђаци са практичном наставом крећу већ од прве године.
– Огромна је потражња за овим кадровима, међутим, недефинисано је зашто деца нису толико заинтересована, јер поједине фирме желе чак и да их стипендирају како би могла да раде с тим пољопривредним машинама – истиче директор Пољопривредне школе са домом ученика Душан Гагић. – Наша школа има седам трактора и прикључне машине за повртарство, као што су прскалице и пнеуматске маказе. Осим тога, желимо да их упознамо и са другом савременом механизацијом, па често одлазимо на нека газдинства. Трудимо се да на што бољи начин оспособимо ученике да раде на имањима.
Александар Чегар
