Догађај је организовало удружење Петроварадин Медиа, а пројекат је суфинансиран од стране Секретаријата за културу града Београда уз подршку Музеја града Београда. Color Media Communications је медијски партнер и партнер на пројекту.
На конференцији су говорили Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда; Ненад Новак Стефановић, писац; Ангелина Банковић, виши кустос у Музеју града Београда; Урош Парезановић, шеф службе за односе с јавношћу и протокола Краљевског двора; Жикица Милошевић, новинар и уредник, Фондација за заштиту културне и индустријске баштине; Бранка Кулић, историчарка уметности. Дискусију је модерирао Роберт Чобан, председник Color Press Group.
Краљевски дворови и дворци Београда, некадашњи домови српских владара, представљају понос нашег главног града и важан су део културног наслеђа као и значајан туристички потенцијал. Србија је стара држава, поносна на историју коју има као и на велики број грађевина попут дворова и двораца што и других предмета примењене уметности који се чувају и осликавају периоде владавина двеју династија, Карађорђевића и Обреновића.
Дворови и дворци су данас недовољно искоришћено културно благо наше земље. Велики број њих се налази у јако лошем стању, са нерешеним имовинским питањем и остављени су сами себи и временским приликама које их погађају. Потребно је много рада и улагања да се они првенствено среде а тек онда да се од њих направе простори који ће бити финансијски исплативи. Поставља се логично питање зашто је то тако?
Како је рекао Жикица Милошевић “мора се пронаћи идентификација са наслеђем како би се оно чувало и одржавало и на крају од њега профитирало”. Ми морамо да пронађемо разлог зашто нам је нешто, у овом случају дворови и дворци, битно јер тек онда ћемо размишљати како да сачувамо, рестауирамо и презентујемо на прави начин уз поштовање културног значаја који поседује.
А опет и није довољно да се само говори о вредности културног наслеђа, мора се о њему водити системска брига.
Како је истакла Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда “само систем са строгим правилима и контролом може се бавити заштитом и рестаурацијом културних добара. Потребан је тим стручњака који ће према дефинисаним процедурама водити бригу о културној баштини”.
Србија одувек има развијену праксу задужбинара и данас је потребно пронаћи нове моделе сарадње са приватним лицима који желе да дају свој допринос култури. Али доношење одлука ипак треба да буде у рукама стручних лица, и држава мора својим директним улагањима да буде пресудан фактор у раду и функционисању културних институција, наводи Медаковић.
Београд има богату историју дворова и двораца и поред свих историјских бремена која су они поднели данас имамо више комплекса који су функционални, очувани а неки имају и скроз друге намене. Урош Парезановић, шеф службе за односе с јавношћу и протокола Краљевског двора истиче да “компекс на Дедињу представља живо место, не класичну културну институцију, која не може увек бити отворена за посетиоце јер имамо и комерцијалне и хуманитарне догађаје који су значајни за његово функционисање”.
За даљу бригу и потенцијал дворова и двораца “држава мора да заврши процес реституције јер ће то унети нови живот у дворове и дворце”, навела је историчарка уметности Бранка Кулић.
У свету постоји више сјајних примера добре праксе како искористити дворце и дворове и од њих направити одличне изворе прихода и туристичке дестинације. Француска, Мађарска, Пољска су само неке од држава од којих можемо учити и усвајати моделе сређивања и представљања ових грађевина. Морамо штитити културну баштину која нам је остала јер без ње ми не бисмо били народ богате и снажне историје.
