Одлуку о образовању Комисије за израду Грађанског законика донела је још 16. новембра 2006. године ондашња Влада Србије Војислава Коштунице и њен посао је био да ради на изради Грађанског законика. У ондашњој одлуци стоји да је Комисија дужна да Министарству правде достави текст Грађанског законика у року од годину дана од дана оснивања. Такође, у тадашњој одлуци наводи се да ће висину накнаде за рад чланова Комисије посебним актом одредити Влада Србије.
Тада, дакле пре скоро 13 година, за председника Комисије именовац је Слободан Перовић, професор грађанског права у пензији, а за чланове Миодраг Орлић, професор грађанског права у пензији, Мирко Васиљевић, ондашњи декан Правног факултета, Оливер Антић, редовни професор Правног факултета у Београду, Предраг Шулејић, професор грађанског права у пензији, Марина-Јањић-Комар, редовни професор Правног факултета у Београду, Олга Цвејић-Јанчић, редовни професор Правног факултета у Новом Саду, Милан Париводић, ондашњи министар за економске односе с иностранством, Зоран Балиновац, ондашњи директор Републичког секретаријата за запошљавање, Снежана Андрејевић, судија Врховног суда Србије, Војислав Недић, ондашњи председник Адвокатске коморе Београда и Ђурђе Нинковић, адвокат из Београда. За секретара је именован Ратомир Слијепчевић, генерални секретар Удружења правника Србије.
Први српски грађански законик из 1844. године
Србија је све до 1946. године имала свој Српски грађански законик чије су се одредбе односиле на све Србе, без обзира на то да ли су житељи Србије или не, као и на странце који овде живе. Први српски грађански законик усвојен је још 1844. године. Према историјским подацима, иницирао га је књаз Милош Обреновић, а текст је урадио правник и књижевник Јован Хаџић, први председник Матице српске, по,угледу на Аустријски грађански законик.
Први постављени рок, годину дана од формирања Комисије сада већ далеке 2006. године, одавно је прекорачен. Неколико пута је продужена јавна расправа о преднацрту Грађанског законика који је Комисија представила 2015. године, а још је неизвесно када ће се завршити. Оно што се зна јесте да је крајњи рок за усвајање Грађанског законика, којег је Србија имала као трећа држава у Европи још 1844. године, наредна година.
Преднацрт Грађанског законика који је комисија упутила 2015. изазвао је много полемике у јавности, поготово његови предлози одредби о истополним заједницама, сурогат мајчинству, строжем кажњавању за злостављање сопствене и туђе деце, еутаназији, изједначавању грађанског и црквеног брака...
Све у свему, понуђено је 2.838 чланова – што је 14 пута више него што има Устав Србије, а уз њих је и 450 алтернативних решња као доказ дилема чланова Комисије.
Љ. Малешевић
