„Није ми жао, далеко од тога, радујем се. Међутим, одласком у пензију нећу нагло закржљати. Способан сам да пружим још, али стварно више нећу да радим из чистог ентузијазма, него за хонораре“, истакао је Кон.
Он је, иначе, бивши члан Кризног штаба за борбу против ковида и резервни санитетски потпуковник.
На питање да ли је то његова одлука, Кон је одговорио.
„Усклађујем се са одлукама државе, а ако оне долазе од министарке здравља, сматрам да ни у ком случају не треба да стојим на путу. Сама чињеница да је то постало јавно, да су почели да се пишу спискови ко треба у пензију, за мене је био позив да се приклоним таквој одлуци, Али супштина је да је то била моја одлука“.
Каже да има непуне 44 године пензијског стажа и непуних 40 година активног рада.
„Када бих једном реченицом описао тих 40 година било би то: Борба с ветрењачама“, нагласио је Кон.
„Пуних 40 година није успело да допре до свести друштва значај институција јавног здравља и борбе за очување народног здравља. Људи не знају шта ради епидемиолог, нико нас не види све док не дође криза. Тад сви вичу "Упомоћ". Деградација превентивне медицине најбоље се види кроз финансирање. Не могу директори завода да се боре сваког месеца како ће поделити плате, док остали, клиничари, мирно дочекују плате из буџета“, рекао је.
Која критика га је највише погодила?
„ Пријатеља који ми је рекао: „Шта ћеш ти с њима?!“ То је највећа увреда. Нисам ја био ни са ким, ја сам био само са државом и онима који је представљају. А међу њима има неких о којима сам дубоко променио мишљење и схватио до које мере се боре за државу. Председника Србије сам доживео другачије у односу на ранији утисак. Он ми се јавља сваки пут кад му пишем“, каже Кон.
Курир, Дневник
