Како се наводи, он је преминуо у 8.20 сати, а о свим другим детаљима у вези са сахраном митрополита јавност ће бити ускоро обавештена.
"У петак 30. октобра 2020 године у 8.20 часова, у Клиничко Болничком Центру Црне Горе, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско - Приморски и Егзарх светога трона Пећкога г. Амфилохије", наводи се на сајту Митрополије.
"О свим другим детаљима у вези са сахраном високопреосвећеног Митрополита јавност ће бити ускоро обавијештена. Вечан спомен и Царство Небеско!", написано је још на сајту.
Митрополит се лечио у Клиничко-болничком центру Црне Горе у Подгорици, где је примљен 6. октобра због погоршања стања насталог због корона вируса.
Иако је већ 10 дана био негативан на корону, она је изазвала обострану дифузну упалу плућа.
Његово здравствено стање нагло се погоршало пре неколико дана, а у његово лечење био је укључен цео лекарски тим.
Неки медији пренели су синоћ да је митрополит црногорско-приморски преминуо услед последица коронавируса. Готово истовемено стигао је деманти из Митрополије црногорско-приморске, одакле је са саопштено да вест није тачна и да је стање митрополита стабилно.
Потом је на сајту МПЦ пренета изјава докторке клинике на којој се лечи митрополит, која је саопштила да његово стање јесте озбиљно али да је он стабилизован.
Поводом смрти архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског Амфилохија звона свих православних храмова у Црној Гори, све до сахране, звонице у 10, 12 и 16 часова, саопштила је Митрополија црногорско-приморска.
Мандатар Здравко Кривокапић је раније данас на свом Твитер налогу позвао одлазећу црногорску владу да поводом смрти митрополита Амфилохија прогласи дан жалости.
Архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије, световно Ристо Радовић (83), је човек који ће без сумње остати упамћен као неко ко је позвао и стао на чело масовних вишемесечних литија у Црној Гори против Закона о слободи вероисповести, а које су одредиле резултат августовских парламентарних избора и пад ДПС-а Мила Ђукановића након три деценије на власти.
Владика Амфилохије био је у хијерархији СПЦ други човек после патријарха Иринеја, а својим порукама и појавом деценијама никога није остављао равнодушним.
Био је поштован и вољен, али и омражен, оспораван и бојкотован.
Многи су му љубили руку и долазили код њега по благослов, док су га неки оспоравали и називали најпогрднијим именима попут "Ристо Сотана", "пуковник у мантији" и "пуковник Афилохије".
До последњег дана се борио за Митрополију и за Српску цркву у Црној Гори, за Косово и Метохију у саставу Србије, за очување српског идентитета и достојанство Срба и Црногороца православаца у Црној Гори.
Био је против распада Југославије и заговарао је уједињење српских територија.
ЦЕТИЊЕ: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије биће сахрањен у недељу, 1. новембра, у крипти Саборног храма у Подгорици, а свету литургију ће предводити патријарх српски Иринеј, саопштио је данас Епископски савет Српске православне цркве у Црној Гори.
Место сахране је, наводи се, била његова жеља, а гроб у којем ће почивати митрополит прпремљен је за његовог живота.
Амфилохије припада оној групи православних свештеника који није признавао легитимност Црногорске православне цркве, али ни постојање Црногораца као нације, засебне од Срба.
Противио се, јавно, и самосталности Црне Горе и приступању те земље НАТО пакту, док је признање једнострано проглашене косовске независности од Подгорице назвао издајом.
Бистре памети и оштрог језика, каткад непримереног једном владики, митрполит, који је поседовао највише теолошко и филозофско образоавање, није се повлачио пред ауторитетима, а на нападе је одговарао и нападима, па и клетвама.
На мети његовог више световног беса, него духовничког става били су и највиши званичници, мало више Србије, него Црне Горе, која је намеравала да укине "његову" цркву и СПЦ.
Председнику Србије Александру Вучићу је, на пример, два пута држао опело, Параду поноса је називао "парадом срама и моралног смрада", а премијерку Србије Ану Брнабић, иначе декларисану као припадницу геј популације, назвао је "антироткињом".
Ђукановићу није држао опела. Оштрица је ишла само до констатције да је "опседнут ђаволом" и да не зна шта је црква, јер није крштен.
Говорио је и да му је "жао Ђукановића" са којим је заједно дошао на власт - један у духовну, а други у световну столицу.
О поплавама које су пре три године погодиле и Србију и Европу, говорио је да је то "божја казна и позив на покајање због слављења победе аустријске представнице и трансексуалке Кончите Вурст на Евросонгу".
Својевремено је изјавио и да осећа грижу савести јер, по наговору из Цркве, није отишао у Хаг да сведочи у корист Слободана Милошевића.
За то се касније јавно извинио на сахрани Милошевићевог брата.
Након одлуке Црне Горе да уведе санкције Русији, Амфилохије је, приликом представљања књиге "Вратити се Русији" Леонида Решетњикова, рекао: "Ко не био веран једнојезичној, једнокрвној Русији, дабогда живо месо од њега отпадало, био проклет три пута и 3.000 пута од мене".
После потписивања Бриселског споразума, маја 2013, организован је протест на београдском Тргу Републике, на којем је Амфилохије одржао молебан за Косово и Метохију, рекавши: "Молимо се за упокојење владе и Скупштине и да им се опрости сваки грех".
На опелу убијеном премијеру Зорану Ђинђићу, под тек подигнутим зидинама Храма Светог Саве на Врачару, рекао је да га је "убилла братска мржња, кратковида и слепа, која превиђа вечну истину да ко се мача маши - од мача ће и погинути".
Био је велики противник абортуса па је за жене на балканским просторима говорио да су постале "мајке чедоморке", које за једну годину у својим утробама побију више деце него што су побили Мусолини и Хитлер и Броз" и Албанци на КиМ.
Онима који су инситирали на томе да су Црногорци, митрополит је говорио да то говоре тако само зато што су рођени у Црној Гори, поредећи их при том са воловима и козама које су такође рођене у Црној Гори, али нису Црногорци и Црногорке.
Рођен је 7. јануара 1938. године у засеоку Бара Радовића, у Доњој Морачи код Колашина.
Дипломирао је на Богословском факултету у Београду, а пет година касније се замонашио и узео име Амфилохије (у преводу два вода војске).
Постдипломске студије је похађао у Берну и Риму, а докторску дисертацију је одбранио у Атини.
Од 1991. године је митрополит црногорско-приморско-скендеријско-брдски-зетски и егзарх пећког трона.
Говорио је руски, грчки, италијански, немачки и француски језик.
Имао је добре и интензивне контакте са актуелним папом Фрањом, а на Цетињу је угостио патријарха московског и целе Русије Кирила и свог друга и пријатеља са студија патрјарха васељенског.
