Извршни менаџер капиталног пројекта Мирослав Кочић каже за Танјуг да је најважнији задатак да се реши клизиште на овом простору, што ће онда отворити широм врата за даље будуће пројекте, изазове, планове, развијање локалитета.
"Округли сто који смо данас направили у вези пројекта Владе Србије и донације од Америчке амбасаде, јесте заправо решење санирања актуелног клизишта на локалитету Бело брдо, од изузетног значаја за Републику Србију. Овде смо желели да окупимо представнике локалне заједнице да бисмо направили тај искорак. Једна од важних ствари у археологији у сваком погледу јесте укључивање локалне заједнице и приближавање значаја самих археолошких налазишта" објаснио је Коцић за Танјуг.
Он напомиње да је од изразите важности да се направи та умреженост заједница - археологије, туризма, науке.
"Такав приступ је заправо оно што омогућава просперитет свима. Када виде припадници локалних заједница да ово код нас није само неки тег који је у њиховој близини, већ заиста огроман потенцијал, који локалитет Винча Бело брдо свакако има, биће све другачије. Ми се тренутно налазимо на једном о најзначајнијих архелошких налазишта у Србији", сматра Кочић.
Како каже на Белом брду неће бити само саграђен простор за посетиоце, већ и један од најсавременијих истраживачких центара за проучавање неолита у Србији, што ће омогућити и допринети даљем развијању науке.
"Винча Бело брдо је један од 600 познатих винчанских локалитета наше земље, и што више учимо о Винчи, заправо схватамо колико је невероватна та цивилизација. Имамо "бродо-градове", са више стотина кућа, више хиљада људи који су били овде пре 8000 година. Такође у Винчи имамо најранију металургију на свету. Бело брдо представља прави драгуљ и круну који ћемо моћи да развијамо", нагласио је Кочић.
На локалитету је смештен мали музеј за посетиоце, и постоји потенцијал да се шири на даљу изградњу културних центара и већих музеја.
"Центар за посетиоце ће се развијати независно од овог пројекта. Мали музеј који имамо на локалитету је заправо привремена конструкција још из 80-их година прошлог века, направљена за потребе презентације новог локалитета. Америчка донација је изванредна и омогућила нам је улазак у ову причу, али се мора увек нагласити да је и Република Србија уложила веома велика средства у овај пројекат" каже Коцић за Танјуг.
На састанку са представницима локалне заједнице учествовали су - Фил Бекман, саветник за односе са јавношћу Амбасаде САД, Бојана Вишекруна, саветница председнице Владе Србије за креативне индустрије и науку, као и Искра Максимовић, директорка Голубачке тврђаве.
"Ово је веома специјалан програм који није усмерен ка политици, економији, или безбедности, већ је наш начин да покажемо интересовање за културну баштину других земаља. У последњих 20 година реализовали смо 12 великих пројеката у Србији, али нам је Винча посебно важна као комплексан и скуп подухват", истакао је Фил Бекман. Саветник за односе са јавношћу Амбасаде САД, је нагласио да има и других пројеката за подршку и истраживање, али да им је "Винча најважнија и да заслужује велику помоћ у циљу да очувају тако значајно археолошко налазиште".
Трогодишњи капитални пројекат "Истраживање, заштита и презентација археолошког налазишта Бело брдо у Винчи" отпочео је са имплементацијом јануара 2021. године и подразумева инвестицију од 364.400.000 динара, односно око 3 милиона евра.
Поред капиталног пројекта, уређење археолошког налазишта подржала је и Влада Сједињених америчких држава кроз Амбасадоров фонд за заштиту културне баштине у износу од 475.000 долара.
Пројекат и грант имплементира Републички завод за заштиту споменика културе у координацији са Кабинетом председнице Владе РС и надлежним министарством.
На Археолошком налазишту Бело брдо - Винча, данас је посебна пажња посвећена значају развоја локалитета као културно-научно-туристичке дестинације за локално становништво и прилике које такво системско улагање доноси.
Бојана Вишекруна, саветница председнице Владе Србије за креативне индустрије и науку, навела је да је данас тек први панел, разговор на тему где се могу уочити и искристалисати постојећи проблеми на овом локалитету, пре свега око санације клизишта, за које сматра да постоје разлози зашто се оно ствара.
"Свакако да овај проблем мора да се реши што пре, јер је важно да се заштити и унапреди благо које овде имамо, да се развија туризам и локална економија, пре свега на територији Београда. Сада смо у фази проглашења туристичког простора, што је веома важно као појам, и покушали смо да одгонетнемо зашто се ово налазиште не развија већ доста дуго”, приметила је Вишекруна и напоменула да у закону о туризму постоји управо тај "туристички простор".
"Донекле је проблем што су то све подељене надлежности на налазиштима, где се археолози, музеји или општине сви баве засебно својим областима, нису у томе заједно", анализирала је саветница председнице Владе Србије.
Вишекруна је подсетила на расписивање Архитектонског урбанистичког конкурса који траје од марта, а у септембру ће се знати победник.
Према њеним речима, амбициозан план подразумева стварање Ботаничке баште, Археолошког парка, као и Архео-сафарија као додатни садржај да туристи остану на том месту барем пола дана.
Такође, осим свега наведеног, на локалитету Винча Бело брдо биће изграђен и Научно истраживачки центар на месту садашње поште и старе школе, а атрактивна туристичка дестинација може постати простор садашње депоније.
"Држава Србија ће инвестирати основна средства за инфраструктуру да би овај локалитет на Белом брду могао да проради", објаснила је Вишекруна.
Археолошко налазиште Бело брдо у Винчи једно је од најзначајнијих локалитета неолитске културе препознате по почецима урбаног начина живљења у заједницама, развоју креативности и врхунског уметничког занатства, као и технолошкој револуцији у виду првог топљења метала.
Влада Србије, препознајући локалитет као део не само европске већ и светске културне баштине, донела је одлуку да системски приступи решавању текућих проблема на налазишту и уређењу читавог простора како би оно постало незаобилазна културна, туристичка дестинација, као и центар изврсности за проучавање неолитске културе у Европи.
Директорка Голубачке тврђаве Искра Максимовић говорила је управо о овим темама на примеру Голупца који је данас изузетно развијена туристичка дестинација.
У обимној презентацији у детаље је представила развојни пут пројекта "Ревитализација Голубачке тврђаве" од 2014. до 2022. године, где је одмах нагласила да су они били туристички простор и имали су управљача, а ту позицију има у целој Србији још само Београдска тврђава на Калемегдану
"Стрпљење, напор и упорност је било потребно да би се све реконтруисало у ових осам година. Био је то тежак и напоран пут, и наш комплекс од 2019. ради као споменик културе од изузетног значаја", објаснила је Максимовић.
Улагања су била огромна у Голубачку тврђаву, и директорка је навела цифре - осам милиона евра иностраних фондова, 800 хиљада евра од Аустрије, док је држава учествовала са сумом од чак пола милиона евра.
Она је нагласила да је кренула навала туриста током периода короне, и да је пандемија на неки начин помогла развоју Голубачке тврђаве, а културне активности су постале веома интензивне у виду концерата (Браћа Теофиловићи су имали велики успех), песничких вечери (Матија Бећковић им је редован гост од 2017), многих изложби и других уметничких садржаја.
Развили су своје фестивале као што је манифестација “Дани вина” или “Витешко село 2021” - пројекат као права туристичка атракција - чувени костимограф Борис Чакширан је створио одећу за витезове, а ту су присутни и соколари, развија се стреличарство, публике има све висе.
