- Остало је да се формира заједнички тим на нивоу три министарства - просвете, трговине и културе. То је први састанак, после одлуке владе, да се припреми радна група за закон и да се формирају радне групе да се крене у оперативу. То је огроман посао - рекао је Шарчевић и истакао да имамо квалитетне програме високошколских институција и да то треба да буде мотив да се и они изузму и представе као добар извозни производ, за привлачење страних студената.
Шарчевић је навео да је иницијатива да Сремски Карловци постану универзитетски центар, односно заједнички центар свих најбољих прогама с постојећих универзитета, по угледу на сличне центре у свету, мале градове који постају “студентска Мека”.
Иначе, иницијатива Министарства просвете да Сремски Карловци постану академски центар наше земље, добила је зелено светло на последњој седници Владе Србије. Донета је одлука да се формира радна група за израду нацрта закона о Сремским Карловцима, који су средиште културно-историјског наслеђа Србије.
У радној групи су представници три министарства - просвете, културе, трговине, а циљ је да се у Сремским Карловцима изгради нови универзитетски центар који ће имати најбоље студијске програме са свих наших универзитета и личио би на немачки Хајделберг, мађарски Печуј.
Академски центар првенствено би требало буде намењен странцима који желе да студирају у нашој земљи, док би предавачи били домаћи и страни професори. Висина буyета, начин финасирања, временски оквири и студијски програми још увек су непознаница.
Предавачи би били најбољи домаћи и страни професори, а Србија за реализацију тог пројекта има велику логистичку подршку немачке покрајине Баден-Виртемберг.
Покушај да Карловци постану универзитетски центар датира још из 1851. године, када је партријарх Јосиф Рајачић тражио да се подигне народни универзитет, али је Аустроугарска то одбила. Иницијатива је постојала и након Другог светског рата, а безуспешно је поново покренута и 1990. године.
- Ово је покушај да се културна традиција Сремских Карловаца реафирмише. Не желимо да Карловци остану само споменик културе у који ће долазити само екскурзије, него да искористимо тај потенцијал да се на месту изворишта поново успоставе основи да то буде једна активна, жива средина која ће давати нове подстицаје нашем културном развоју – рекао је недавно Владан Вукосављевић, министар културе и инфирмисања.
Планирано је да нови универзитетски центар никне на простору, где већи део од 10.000 квадратних метара припада Српској православној цркви. Министар просвете Младен Шарчевић рекао је да то привлачи и много туриста, поготово јер у Сремским Карловцима постоје културно језгро, музеји, митрополија, гимназија.
- То се све овим законом дугорочно регулиште, да тај пројекат чини одрживим - рекао је Шарчевић и подвукао да је идеја добила подршку председника, премијерке и СПЦ, будући да је највећи део зргада у том амбијенталном делу припада цркви.
- СПЦ је врло вољна и патријарх је рекао да је осим новца и одржавања битан и углед земље и имамо његов благослов, ако то радимо на такав начин - рекао је Шарчевић.
Директор Архива Сану у Карловцима, Жарко Димић, каже да очекује синтезу приватног и државног школства.
- Војводини недостаје неколико смерова када је у питању друштвена организација факултета и универзитета. Пре свега, немамо смер археологије, смер историчара уметности, то је све у Београду, и неки нови смерови који су сада у Европи тражени, то су разне везе културе и менаyмента, а свакако бих очекивао и да црква пружи допринос да се овде организује и направи једна духовна академија - казао је Димић.
Простор за Универзитетски центар требало би да никне у палати Стефанеум која припада Српској православној цркви, и требало би да се простире на 10 хиљада квадратних метара. Први човек општине очекује препород за Карловце.
- То значи да ће ово место постати истински живо, где ће млади људи долазити, изучавати све потребне области које се тичу универзитетског образовања и да ће Карловци имати тај статус који им је неправедно одузет у прошлости, статус града - рекао је Ненад Миленковић, председник општине Сремски Карловци.
Е. Д.
