Од максималних 40 бодова на сва три теста једва да су прешли половину, односно просечан резултат им је 22.1 поен. То значи да су на тестовима од 20 питања иали тек нешто између 10 и 12 тачних одговора.
У Министарству просвете наглашавају да су осмаци, њих 71.099, у просеку на нешто више од 50 одсто задатака дали тачне одговоре. С обзиром на то да већина ђака има у књижицама одличан успех и да је сваки седми носилац Вукове дипломе, могли би се очекивати и бољи резултати, мада су овогодишњи на нивоу претходних генерација. На тесту из матерњег језика било је највише тачних решења – 11,8 од 20 на комбинованом, на коме се оцењивало знање из хемије, физике, географије, историје и билологије, ђаци су у просеку имали 11,2 тачна одговора, док је математика традиционално највећи камен спотицања, те су од 20 задатака тачно урадили 10,5.
У поређењу с прошлогодишњим завршним испитом, ученици су ове године једнако добро решили задатке из српског, односно матерњег језика, математику су ове године ипак урадили нешто боље, а на комбинованом тесту тачно су урадили један и по задатак мање.
Слаб просечан успех из математике, у поређењу с успесима наших математичара на светским такмичењима, показатељ је да су потебне корените промене у наставном плану и презентацији и провери знања, као и да нам је неопходан прагматичнији приступ науци, или промена начина решавања задатака који ће више подсећати на оне из ПИСА тестова, на којима, такође традиционално, постижемо мршаве резултате.
Постигнути резултати показују оно на шта већ годинама указују синдикати просвете и школски активи: критеријум оцењивања мора да се смањи јер оцене нису реалан показатељ ђачког знања, или се начин тестирања и пријемног испита у средње школе мора променити. Предложена дигитализација, осим поједностављивања поступка оцењивања, неће донети никакве суштинске промене, за којима основношколско образовање вапи.
Разлике у коначним скоровима нису исте у свим школама, а неке од њих те резултате користе за промоцију својих наставника, позивајући тако родитеље да своје дете упишу баш код њих. Ово се, наравно, односи на мања места, у којима у школама има довољно слободних клупа, за разлику од великих градова, попут Београда, Ниша и Новог Сада, где за место у некој од престижних школа влада јака конкуренција. Коначни резултати испита из српског, односно матерњег језика, математике и комбинованог теста биће објављени до сутра у 8 сати. Датум уписа у музичке и балетске школе је петак, 28. јун, до 16 сати. Тог и следећег дана преостали ученици попуниће и предати листе жеља у матичним основним школама између 8 и 15 часова. Своје жеље ђаци ће проверити 3. јула од 8 до 15 часова, кад ће моћи да поднесу евентуалне жалбе, те да унесу исправке. Објављивање званичне листе жеља ученика и њена провера на званичном и техничком сајту планирани су за 4. јул до 12 сати.
Тачну информацију о расподели по школама и образовним профилима ученици ће имати 7. јула од 8 сати, кад ће знати која су места остала слободна за упис у другом кругу. Први уписни круг у средње школе, осим уметничких, музичких и школа за посебно надарене, јесте 8. и 9. јула од 8 до 15 часова. Попуњавање и предаја листе жеља за други уписни круг такође је 8. јула у истом термину, док ће 10. јула бити објављена преостала слободна места после другог уписног круга са коначним распоредом ученика по школама. Други уписни круг је 11. јула између 8 и 15 сати.
С. Милачић
