До пре две деценије, годишње је у Институту оперисано између 100 и 200 пацијенткиња с карциномом дојке, а сада годишње оперишу безмало 1.000 жена с овом дијагнозом.
- У просеку свакога дана оперишемо два до три карцинома дојке и може да се каже да су у питању епидемијске размере болести. Карцином дојке је иначе други по учесталости код жена. Прави узрок настанка болести се не зна, као ни код других карцинома. Редовно би требало да се контролишу жене код којих због наследног фактора постоји ризик од обољевања, али и оне које су дуго на хормонској терапији - каже хирург Клинике за оперативну хирургију Института др Александар Плзак и додаје да постоје и општи фактори ризика, као што су пушење, загађеност околине, смањена физичка активност, гојазност, стрес.
Контроле подразумевају ултразвучни, мамографски и клинички преглед. Плзак објашњава да жене које треба да се редовно контролишу, после 40. године раде први мамографски преглед, а остале даме то треба да учине у доби између 45 и 50 година. Мамографија се ради једном у две године, између та два прегледа треба да се уради ултразвучни преглед, а сваки пут и клинички.
- Повећан број операција не говори само да је у питању већи број оболелих, него је реч и о значајном напретку у дијагностици, па се болест открива у раним фазама, када је проценат излечења драстично већи. У Војводини смо ближи европском стандарду и ту се болест открива у раној фази у 80 одсто случајева. Пацијенткиње су различитог доба, па је најмлађа жена коју смо оперисали имала мање од 25, а најстарије имају више од 85 година - наводи др Плзак и напомиње да повратак карцинома дојке не значи да су у питању метастазе, него упућује на агресивнију природу болести. Повећан број оболелих од карцинома дојке је евидентан свуда у свету, а не само код нас. Плзак каже како не постоје докази који би могли да упуте на повезаност бомбардовања и пораста броја оболелих.
Када се болест открије у раној фази, проценат десетогодишњег преживљавања је између 80 и 95 одсто. Код осталих случајева, у зависности од фазе болести, тај проценат је од 50 до 65 одсто. Лечење оболелих је локално, односно хируршки и зрачењем, као и системском хемиотерапијом, која подразумева примање цитостатика, а постоји и биолошка терапија. Хормонску трапију добијају жене до десет година након операције.
У Институту за онкологију Војводине оболели се и даље зраче на два стара апарата, али је први од три нова апарата у фази монтирања. Директор установе професор др Милош Лучић каже како су реорганизацијом и увођењем рада у три смене успели да скрате време приступа зрачној терапији, са шест на два и по месеца.
- Свакога дана имамо између 160 и 180 пацијената који приме дозу терапије, а када се пусте у рад и сва три нова апарата, више неће бити чекања. Монтирање апарата иде у више фаза и надам се да ће у најскорије време то бити завршено - рекао је Лучић.
У питању је најсавременији апарат у европским и светским оквирима, каквих за сада нема на Балкану. Он доноси три потпуно нове технологије, а омогућава и 2Д конвенционалну, као и 3Д конформалну терапију која максимално поштеђује здраво ткиво. Апарат има три фотонске и пет електронских енергија. Када први апарат буде монтиран и проверен, биће повезан са друга два, који ће му бити “близанци”. На тај начин ће пацијенти моћи да добију исту терапију на било ком уређају.
Љубица Петровић
Фото: С. Шушњевић
Редослед лечења
Редослед лечења, односно терапија, зависи од врсте тумора и фазе болести. У раним фазама болести и код мање агресивних тумора примарна је хирургија, а након тога следи заштитна терапија. У осталим случајевима прво се ради системска терапија цитостатицима и радиотерапија. Када се сачува дојка, зрачење преосталог ткива дојке је саставни део терапије.
