- Болест је почела пре две године, као обичан грип, али је инфекција напала бубреге и временом су ми оба бубрега стала. Од јануара ове године сам на дијализи. Чим су ми стали бубрези; родитељи су одлучили да буду донори, јер је то најбржи начин да дођем до новог органа. Ко зна колико бих чекао на донора. И тата и мама су били потенцијални донори, али су изабрали тату, јер је јачи и крупнији од маме и иста смо крвна група. Трансплантација ми је урађена 4. септембра и мој отац Владимир који има 44 године је отишао кући из болнице и добро се осећа - испричао је млади, 24-ворогодишњи Радован Милићев.
Као и други бубрежни болесници, тако је и Радован док је био на дијализи морао да мисли о сваком гутљају и није смео да пије воде. После трансплантације и то сме, али каже да му се сада ни не пије вода и већ му је помало и досадила.
Трансплантације се није плашио и операцију је добро поднео, те се и сада добро осећа и нада се што скоријем повратку кући и нормалном животу.
- Велику подршку имам и од девојке са којом сам три године, а и она једва чека да се вратим и дођем кући - каже овај момак који је завршио економску школу и ради у једном маркету, али не верује да ће моћи и даље да ради тај посао. - Више не смем ништа тешко да подижем и не смем ни неку инфекцију да добијем, а у маркету има много људи.
- Од 2017. до данас у Клиничком центру Војводине је урађено 49 трансплантација бубрега и пет трансплантација јетре и то је 2017. године било 27 трансплантација бубрега, прошле године 13, а ове године 9. Тим за трансплантацију бубрега састављен је од лекара различитих специјалности, који учествују у припреми болесника и даваоца органа, самој трансплантационој процедури и праћењу болесника, као и лечењу евентуалних компликација - напоменула је др Стокић.
Његов цимер у соби, Ненад Џевердановић има 40 година и више од деценије је бубрежни болесник, а на дијализи је био годину дана пре трансплантације.
- Дијабетичар сам од седме године и имао сам бројне тегобе, а због те болести су ми и бубрези страдали. Од пре десетак година ми је и вид оштећен и имао сам операције на очима, те се та болест зауставила и спасене су ми очи. Трансплантација је била најбрже решење и испитивали су и оца и мајку. Међутим, отац ми је срчани болесник, има уграђене стентове, те је изабрана мајка Радмила, која има 67 година, са којом имам високу компатибилност. Она је пуштена из болнице, али није отишла кући, за Неготин, него је остала у Новом Саду, како би се што боље опоравила, а и дуг је пут до Неготина - испричао је Џевердановић којем је урађена трансплантација 3. септембра.
За разлику од свог младог цимера, он каже да је период након трансплантације за њега био болан и тежак, али сада му је боље.
- Причао сам са људима који су трансплантирани и моје искуство је другачије. Ја сам имао тежи постоперативни период, а сви они су наводно устали већ следећег дана, јели и пили, што апсолутно није тачно. Потребно је дуже времена за опоравак. Сада могу да устанем, али је то и даље тешко. Ипак, много ми је боље него првих дана након трансплантације - казао је Џевердановић који је ИТ инжењер и након опоравка планира да се врати на свој посао.
Директорка Клиничког центра Војводине професорка др Едита Стокић каже да трансплантација бубрега представља најбољу методу лечења терминалне бубрежне слабости.
- Резултати бројних клиничких и епидемиолошких студија показали су да ова метода лечења обезбеђује најдуже преживљавање и највећи квалитет живота овим болесницима. Увођењем савремених лекова против одбацивања органа, трансплантација бубрега успешна је код чак више од 95 одсто болесника - рекла је др Стокић.
Трансплантације могу да се раде од живих донора, као што је овде био случај, или су у питању кадаверичне трансплантације, када фамилија особе која је доживела мождану смрт даје сагласност за донирање органа.
Др Стокић каже како је у основи трајног оштећења бубрега код Џевердановића је дијабетес мелитус тип 1.
- Оперативни поступак трансплантације протекао је без компликација, посттрансплантациони ток протиче стабилно, уз успостављање функције трансплантираног бубрега - наводи др Стокић.
У случају Радована Милићева, у основи трајног оштећења бубрега је брзопрогредирајући гломерулонефритис, односно небактеријско обострано запаљење бубрега у коме су захваћене бубрежне ћелије, гломерули, што је изазвано имуним механизмима. Др Стокић наводи да је и у овом случају оперативни поступак трансплантације протекао без компликација, посттрансплантациони ток протиче стабилно и уобичајено, уз успостављање функције трансплантираног бубрега.
За две године 54 трансплантације - Од 2017. до данас у Клиничком центру Војводине је урађено 49 трансплантација бубрега и пет трансплантација јетре и то је 2017. године било 27 трансплантација бубрега, прошле године 13, а ове године 9. Тим за трансплантацију бубрега састављен је од лекара различитих специјалности, који учествују у припреми болесника и даваоца органа, самој трансплантационој процедури и праћењу болесника, као и лечењу евентуалних компликација - напоменула је др Стокић.
У тиму за трансплантацију код Ненада Џевердановића били су васкуларни хирург доцент др Владимир Манојловић, уролог доцент др Драган Грбић, а анестезиолог је била др Наташа Несторов. Тим који је радио трансплантацију бубрега Радовану Милићеву чинили су васкуларни хирург доцент др Драган Николић, уролог др Срђан Живојинов, а анестезиолог је била др Биљана Загорац. Током обе интервенције ту су били и нефролози доцент др Лада Петровић и професор др Дејан Ћелић, као и медицински техничари.
Љубица Петровић
