Ипак, редом сам наилазио на сличне одговоре, типа “матори, не могу, веруј ми, заузет сам, имам посла преко главе...” Да не буде забуне, реч је о етаблираним градским рокенрол фацама. Но, добро. И то је био одговор уморних, презасићених рокенрол матораца, у складу с песмом “Деде се враћају у град...”
Ипак, било је и оних, попут Бранислава Смука из бенда Збогом Брус Ли и члана нове поставе Пролећа, који користе сваку указану прилику у борби за рокенрол.
- Рокенрол сцена у Србији је већ дуго у кризи у коју запада све дубље - сматра Смук. - Разлог је незаинтересованост младих за такву врсту музике. Информатичка револуција је оштетила све гране лепих уметности. Сви имају могућност да брзо и јефтино дођу до било каквих садржаја, што срозава уметнички рад на дневну сензацију. Уметници немају од чега да живе, пошто њихов рад нико не жели да плати. Тако они престају да буду слободни и раде оно што им се намеће да би могли да преживе. Скоро сви медији су углавном изгубили интересовање за рокенрол, пошто је постао непрофитабилан. Ретки су чувари овог правца попут Радио Београда 202. Релативан пролаз имају само старији бендови који су ухватили “последњи воз “. Но, и за њих престаје интересовање, пошто се ради о десетак имена која се врте у круг...
За Смука излаз из тог “зачараног круга”, ипак, постоји.
- Нека свако ствара и ради оно што осећа да је добро и квалитетно, без обзира на то да ли ће производ наићи на велики ођек или не. Поента је да уметник мора да буде еуфоричан и задовољан својим радом. Малобројни кругови публикума који то прати ће наравно осетити енергију коју ствараоци емитују и идеја ће почети да се шири. У нади да ће се тако и наша идеја проширити, мој бенд и ја радимо и стварамо као и раније. Функционишемо као да се ништа није догодило, јер друге нема - каже Смук.
“Квотер”, “Фабрика”, Фирчијев “Тинк Тенк”, “ЦК 13” и до недавно “Субурбиа” клубови су у којима такорећи свакодневно, уживо може да се чује добар рокенрол звук, а СКЦНС “Фабрика” позната је и по издаваштву, о чему смо разговарали с Игором Тодоровићем Згроом и Александром Павловим.
- Крајем 90-тих СКЦНС је помагао објављивање албума разних аутора и бендова. Тада су то били углавном резани дискови. Уз књигу “Новосадска панк верзија” у мају 2006. године објављена је прва штампана двострука ЦД компилација. Одатле је све кренуло, а први албум неког бенда у издању СКЦНС био је „Тећницолор Мелодиес„ бенда Шоплифтерс, објављен у децембру 2006. Након тог издања у наредне три године уследила је лавина издања када смо објављивали у просеку један албум месечно - присећа се Згро.
Место војвођанског рокенрола данас одређено је и податком да је у 2017. години СКЦНС објавио само три издања. - Реч је о деби албуму новосадског састава Мутант Урбан Денс Ансамбл, потом први албум бенда 3 мачке 100 година из Зрењанина, као и компилацију „’Инфлуенцес’ - утицаји британске музике у Србији”. Током целе године били смо усмерени на тај пројекат који је организован у сарадњи са Амбасадом Велике Британије у Србији поводом обележавања 180 година дипломатских односа између две земље. У Новом Саду су о утицајима британске музике у Србији говорили Небојша Ћато (Шоплифтерс), Маре Вукмановић (Пекиншка патка и власник студија Матрикс) и Пеђа Вранешевић (Лабораторија звука) који су одржали јавни двочас за памћење - надовезује се на Згроову причу Павлов, уз подсећање да је у 2016. објављено седам рокенрол издања.
Најпродуктивнији период свакако је био у првих пет година када је од 2007. до 2012. СКЦНС објавио преко 60 издања, а онда је дошло до наглог пада.
- Свуда у свету опало је интересовање за ЦД као носач звука - сматра Згро. - Данашња омладина нема културу преслушавања албума, већ се све своди на синглове. Чују песму, две и терају даље. Осим тога и винили поново преузимају примат. У Британији је у 2015. години број продатих винила премашио број даунлоудовања. СКЦНС који је до сада објавио 86 издања на дисковима, радо би се прешалтао на виниле, само је код нас проблем то што ни њих људи једноставно не слушају. Веома је мали круг заљубљеника у ЛП који их редовно купују и имају грамофон. Питање је колико младих данас слуша музику код куће, сами са својим емоцијама - пита се Згро.
У Фабрици је у 2017. организовано четрдесетак концерата.
- Фабрика није класичан концертни клуб већ простор у којем се осим свирки организују и бројне изложбе, позоришне представе, трибине, промоције, перформанси... СКЦНС није ни концертна агенција, већ је наш опсег деловања знатно шири, тако да је незахвално било какво поређење са просторима у граду у којима се одржавају искључиво свирке - напомиње Павлов и додаје да су од концертних догађаја поносни на “Ритам Европе”, “То Бе Пунк” фестивал, “Улице против фашизма” и “Испитни рок”, а Тодоровић додаје и “Српску Умеу” у организацији “Ребилд колектива”.
Сава Савић
