Изложба говори о Ромима који су преживели или нестали током холокауста у Европи, испричане гласовима њихових потомака, али и томе да су многи Роми широм Евопе и даље продвргнути дехуманизацији и прогону и да се њихове трауме нису завршиле 1945. године.
Сведочења су само мали показатељ размера геноцида над Ромима, али изложба показује колико је био широко распрострањен и колико су различита искуства холокауста за Роме широм Европе, рекао је председник центра Ђорђе Јовановић.
Желели смо да покажемо колико је холокауст био личан - да осигурамо да се патња кроз коју су Роми прошли не сведе само на бројеве. Данас сам овде само зато што је мој деда имао ту срећу да га нацисти нису убили. Његов брат није, ово су само нека од сведочења, наводи Центар.
Сећање је много више од комеморације која се обележава само једном годишње - то је континуирана борба која се свакодневно одиграва у сваком парламенту, сваком музеју и свакој учионици у Европи.
Представници центра позвали су све који имају породичну причу из Холокауста, како се страдања Рома не би избрисала из сећања прикључе пројекту #РомаХолоцаустСториес (#PričeRomskogHolokausta).
