Он је навео да ће постојећа неуједначеност матурских испита, која се од школе до школе разликује у садржају, оцедурама спровођења и критеријумима оцењивања, бити превазиђена стандардизованим тестовима за целу генерацију ученика.
Увођење државне матуре обезбедило би ефикасност система, транспарентност процеса полагања, а пре свега праведност и једнака права ученика који имају намеру да наставе школовање на факулетима и висиком школама, рекао је Ружић на округлом столу о Нацрту Стратегије васпитања и образовања до 2030. године.
Нацртом Стратегије предвиђено је успостављање државне онлајн основне школе и гимназије, а Ружић каже да ће се државне онлине школе обезбедити квалитет наставног процеса у онлине окружењу у ситуацијама када је обустављен непосредан рад са ученицима, каква је ситуација са актуелном пандемијом.
Министар је казао да Стратегија образовања и васпитања до 2020. године представља показатељ односа државе према значају образовног система за развој друштва, али и континуитет започетих реформи.
Како је рекао, циљ је да што више деце буде обухваћено предшколским, основним, образовањем, као и средњошколским и високошколски, као и да се потребе привреде и образовног система коинцидирају и да се кроз дуално образовање будуће генерације припреме за стицање знања, вештина и компетенција.
Такође, поред обухвата популације, оријентисани смо ка томе да што више мањина, пре свега ромска национална мањина, дође до оног степена образовања који би задовољио много већи проценат средњошколског образовања, навео је Ружић.
Нагласио је да развој језичких компетенција деце, ученика и одраслих треба да буде приоритет који се негује кроз наставу свих предмета и на свим нивоима образовања.
Нацртом Статегије предвиђено је и формирање ресурс ценатара који ће, каже Ружић, обезбедити стручну подршку запосленима у образовању који раде са децом ометеном у развоју и повећати доступност стручне подршке деци, ученицима и породицама.
Од посебног значаја ће бити рад тих центара на примени асистивних технологија, објединиће различите услуге које ће унапредити процес инклузивног образовања, рекао је Ружић на округлом столу на којем су учествовали и представници просветних радника.
Јасна Јанковић из Уније синдиката просветних радника указала је да је Стратегија образовања и васпитања до 2020.године, предвиђала да издвајања за образовање за 2020. буду 5,6 одсто БДП уз констатацију да су у овој годину улагања 3,7 одсто БДП.
Јанковић је упитала када се могу очекивати већа издвајања за просвету, увођење плантних разреда и када ће стратешки циљ бити смањене броја ученика у одељењима и једносменски рад.
Министар Ружић је одговорио да је у последњих седам-осам година у просвети инфраструктурно урађено више него у последњих 30 година истичући да су, и поред фискалне консолидације, у појединим секторима повећане плате, а да се то односило и на просветне раднике.
Нисам сигуран колико треба да систем доведе до нивелисања свих примања, али анализе говоре да ће требати две три године, рекао је Ружић.
Када је реч о једносменског раду, за такав систем су, истакао је, потребна финансијска средства и реструктурирање система образовно-васпитног рада.
Иван Станковић из Удружења студената са хендикепом приметио је да у Стратегији нема назнака о већој партиципацији особа са инвалидитетом и сметњама у развоју које, како каже, према проценама чине између 17 и 20 одсто популације.
Станковић је казао да током епидемије деци са хендикепом није била прилагођена настава на даљину и изразио наду да ће новом стретегијом то бити решено.
Државна секретарка Ана Марија Вилчек одговорила је да је Министарство од почетка преласка наставе на даљину било у контакту са свим школама како би подржали наставнике који раде са децом са инвалидитетом и сметњама у развоју.
Знамо да им је битно да буду у директном контакту са учитељима, да је за њих много теже реализовати наставу на даљину и зато смо покушавали да нађемо разне начине подршке, рекла је Вилчек.
Додала је да је донет правилник о педагошким и андрагошким асистентима који би дали подршку ученицима са инвалидиутетиом и менталним поремећајима.
Указала је да нова стратегија предвиђа формирање ресурс центара и нагласила да то не значи укидање специјални школа за децу са сметњама у развоју.
Те школе ће и даље фунцкионисати,али желимо да се нађе модалитет да се школе трансформишу у ресурс центре и пружи јача подршка деци са сметњама у развоју и инвалидитетом и њиховим породицама и наставницима. Сада радимо на проналажењу начина да то спроведемо, навела је Вилчек.
