Ружић је рекао да се изменама и допунама Закона о високом образовању утврђује одговарајући правни оквир да Национално тело за акредитацију и проверу квалитета у високом образовањуу потпуности испуни европске стандарде и смернице у погледу независности у поступању и доношењу коначних одлука о провери квалитета у високом образовању.
''Да се на тај начин поново стекне статус пуноправне чланице у оквиру ЕНКВА, што је значајно за позиционирање Србије у међународном простору високог образовања'', рекао је Ружић на другој онлине јавној расправи поводом два нацрта закона - Закона о високом образовању и Закона о студентском организовању.
Министар је појаснио да су Нацртом закона о високом образовању предвиђене измене и допуне које се односе на прецизније разграничење надлежности између Националног савета за високо образовање и Националног акредитационог тела у области спољашне провере квалитета и акредитације високошколских установа и студентских програма, као и на успостављање оперативне независности Националног акредатиционог тела.
Ружић је навео да Нацрт закона предвиђа и усклађивање законских прописа са посебностима академског образовања у области теологије и указао да су предвиђени додатни услови за прибављање сагласности црквених органа и верских заједница, за предаваче на теолошкој високошколској установи, као и за сагласност за упис на академске студије у области теологије.
''Направили смо анализу правне праксе у складу са европским смерницама, како би једно овакво значајно питање нормирали на начин да не изазива одијум са било које стране академске заједнице'', рекао је Ружић.
Напоменуо је да је продужен рок за заврштетак студија за још једну школску годину студентима који су уписали стидије по наставном плану и програму који су важили до 10.септембра 2005. године.
Министар је приметио и да област студентског организовања до сада није била детаљније регулисана законским прописима и да осим штурих одредби у важећем Закону о високом образовању нема детаљније законске регулативе о саставу, раду, начину избора и финансирању студентских представничких тела.
''Желели смо да обезбедимо студентима оно што им је недостајало у раду, да се боље организују и да организованост буде уједначена, мање склона злоупотребама и да буде у функцији потреба самих студената'', рекао је Ружић.
Како је рекао, Нацрт закона о студентском организовању предвиђа два вида организовања - студентске парламенте и студентске конференције.
Прописују се начини финансирања студентских конференција и њихове надлежности, а према Ружићевим речима боље се уређују питања везана за студентски парламент - надлежности, поступак избора чланова, финансирање.
''Учинили смо велики корак ка потпуном укључивању студената у рад високошколских установа, њихови представници имаће право да учествују у одлучивању на стручном органу високошколске установе'', навео је Ружић.
Додао је да су Нацртом закона детаљно прописани услови које удружење треба да испуни да би стекло статус студентске организације.
У другој онлине расправи о два законска нацрта учествовали су ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић, представници Конференције универзитета Србије (КОНУС) и високошколских установа у Србији.
Јавна расправа о нацртима Закона о високом образовању и Закона о студентском организовању траје до 17. априла.
