Из региона још само Универзитет у Љубљани је у групи од 401. до 500. места, док универзитета из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Македоније нема на листи.
Међу првих десет универзитета на Шангајској листи су осам америчких и два британска универзитета.
Најбољи светски универзитет је Харвард, затим Станфорд, Кембриџ, МИТ, Беркли, Принстон, Оксфорд, Колумбија, Калифорнија и Универзитет у Чикагу.
Шангајска листа, коју сваке године објављује универзитет Циао Тонг из Шангаја, једна је од најутицајнијих листа која рангира најбоље универзитете у свету, њих 500.
Кључни критеријуми за рангирање универзитета су број објављених научних радова у међународним часописима, цитираност, број добитника Нобелових награда и Филдсових медаља који су похађали универзитет или на њему раде.
Листа је неформална, али ствар је престижа бити на њој, јер обухвата само два одсто светских универзитета.
Универзитет у Београду се први пут нашао на листи 2012. године, када је сврстан у групу универзитета који заузимају измед 401. и 500. места.
Универзитети у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу нашли су се на Шангајској листи по областима која је објављена пре нешто више од месец дана. Међутим, нема их на листи најбољих светских универзитета.
Математичари најзаслужнији за успех УБ
Универзитет у Београду и ове године је на Шангајској листи између 201. и 300. места, али када се анализирају сви критеријуми рангирања види се да је то бољи пласман у односу на прошлу годину, каже проректор за међународну сарадњу УБ Иванка Поповић.
Језичак на ваги који је превагнуо да будемо за јоту бољи од прошле године у комплетном скору је цитираност радова математичара. Уз професора Стојана Раденовића имамо добру цитираност и професора Зорана Каделбурга, рекла је проректор за међународну сарадњу УБ професорка Иванка Поповић.
Она је нагласила да је укупан број радова факултета и института и све бољи њихов квалитет допринео да УБ буде добро позициониран на престижној листи најбољих 500 светских универзитета.
Међутим, стално подсећам да ћемо без адекватног финансирања почети да падамо на листи. Ако се нешто не промени у финансирању науке, не можемо очекивати да останемо на тој листи, појаснила је она.
Као пример навела је земље у региону, од којих је само Универзитет у Љубљани на листи, док је Униветрзитет у Загребу испао са листе баш зато што је дошло до проблема у финансирању науке.
Морамо имати сигуран оквир у финансирању науке, да се обезбеди миран и несметан рад научника, појаснила је она.
