На Изборној скупштини бираће се редовни, дописни и инострани чланови САНУ.Према Закону о САНУ предлоге за избор редовних и дописних чланова могу давати огранци, одељења и одбори Академије, три члана САНУ, сенати универзитета, наставно-научна односно наставно-уметничка већа факултета односно уметничких академија, наставно-научна већа високих војних школа, научна већа института и највиши органи управљања научних друштава и удружења уметника.
На Изборну скупштину иду само они предлози који добију двотрећинску подршку одељења, чиме се обезбеђује самосталност Академије у предлагању и избору кандидата.Уколико неки од предлога добије натполовичну подршку чланова одељења, такав предлог се ставља на гласање, али се означава да ти кандидати немају подршку одељења.
Остали предлози, који у одељењима на добију половичну подршку, не иду на гласање. САНУ тренутно има 134 академика - 98 редовних и 36 дописних.
Одељење математике, физике и геонаука и Одељење медицинских наука имају по 25 чланова, док Одељење друштвених наука чини само шест академика, због чега је Скупштина САНУ крајем маја већином гласова усвојила измене и допуне Статута која се односе на увођење ограничења броја чланова по одељењима на 25.Измене и допуне Статута изавале су полемику међу члановима Академије.
Председник САНУ Владимир Костић је том приликом објаснио да је разлог увођења "нумерус цлаусус" чињеница да је у појединим одељењима дошло до несразмерног раста, док у другим до несразмерног пада броја чланова што угрожва опстанак одељења друштвених наука.
Циљ је да се води рачуна о равнотежи између појединих области наука и уметности, а посебно између броја цланова из друштвених и хуманистичких, с једне стране, и природних и техничких наука с друге стране, као и између појединих одељења.
