Како се наводи у саопштењу Министарства, на састанку је речено да је Министарство просвете учинило насиље видљивијим инсистирајући на пријављивању, као и да школе ревносније пријављују насиље, али и друге небезбедне ситуације.
"Министарство је отворено за сарадњу са представницима синдиката у циљу унапређивања мера за превентивно и интерветно реаговање на различите појаве насиља. Заступајући интересе свих запослених, синдикати заједно са министарством су у обавези да раде на оснаживању професионалне улоге наставника и стручних сарадника", истакао је Шарчевић.
Како би се постигла пуна заштита од насиља неопходно је да сви поступају у складу са својим обавезама како колективно, али и индивидуално, јер је, наводи се у саопштењу, вршњачко насиље комплексан психолошки и друштвени феномен који се не може успешно и дугорочно решавати без интерсекторске сарадње и доследне примене прописа.
"Неопходна је сарадња образовног система, система социјалне заштите, здравственог система, полиције и тужилаштва. Наш задатак је да утичемо на родитеље да буду одговорни као и да им пружимо подршку у примени адекватних васпитних стилова. Подршку породици морају да пруже и обезбеде и други системи. Законом о основама система образовања и васпитања прописана је одговорност родитеља за сарадњу са школом, али и казнене одредбе уколико та сарадња изостане", нагласио је Шарчевић.
Оценио је да је један од важних пројеката једносменска настава, додајући да у овом тренутку у 300 објеката у којима деца бораве до 17 часова постоји могућност различитих садржаја као што је ђачка задруга, спорт, култура.
"Уколико се деци понуди учешће у разноврсним квалитетним активностима ви истовремено каналишете њихово понашање и превенирате појаву насилног, агресивног и ризичног понашања", наводи Шарчевић.
Министар се састао са представницима Синдиката образовања Србије, Синдиката радника у просвети Србије (СРПС) и ГСПРС Независност, који су, наводи се у саопштењу, подржали иницијативу да се поштују закони, оснажи рад педагога и псхолога, тимова за заштиту као и секретара школе, али и општинских савета родитеља и препознавање њихове улоге као кључне у превенцији насиља и креирању безбедне средине за учење и развој ученика.
На састанку је речено да је директор школе најодговорнија особа, која се стара о реализацији годишњег плана рада, чији је саставни део и програм заштите од насиља.
Значајну подршку, али и контролу рада установа, обезбеђују просветни саветници и просветни инспектори, наводи се у саопштењу, и додаје да је од школске 2019/20 ангажовано 74 спољних сарадника за заштиту од насиља.
Министарство подсећа да је од 2011. увело СОС телефон за пријаву насиља у школама, који је намењен деци/ученицима, родитељима, запосленима у образовним установама, као и онима којима је потребна додатна помоћ у решавању проблема насиља и онима који се на различите начине баве питањем превенције насиља.
На састанку је истакнута и улога медија и додато да уместо сензационалистичког извештавања о појединачним ситуацијама у којима се често не води рачуна о заштити информација о малолетницима и приватности, медији могу бити значајан ресурс у спровођењу превентивних кампања, едукацији шире јавности и васпитног утицаја на младе квалитетном понудом образових програма и емисија.
