Такође је охрабрио српске власти да успоставе међународно доступну ДНК базу података за родитеље "несталих беба" како би се олакшао процес тражења истине, наводи се у саопштењу Савета Европе.
Савет Европе у овом случају спроводи надзор над извршењем пресуде Европског суда за људска права из 2013. године, којом је, поводом представке Зорице Јовановић у чију је корист пресудио, држави Србији наложио да законски и институционално реши питање несталих беба.
Тело за надзор Савета Европе, у саопштењу је указало да је усвајање овог посебног закона (лекс специјалис) важно због увођења механизма за пружање појединацних обештећења свим родитељима "несталих" беба и да му приступе као питању од највишег приоритета.
Такође је нагласио потребу осигуравања да нови механизам истраге буде адекватно надгледан како би ефикасно функционисао у пракси, укључујући пружање релевантне обуке судијама и другим заинтересованим странама, ефикасну размену информација између четири истражна суда и ефикасне процедуре за међународно утврђивање чињеница.
Тело, које чине заменици министара Савета Европе, најавило је да ће испуњење пресуде наставити да размотра на свом следећем састанку у септембру.
Комитет сматра да је усвајање закона апсолутно неопходно да би родитељи несталих беба добили информације о судбини деце, као и индивидуалну одштету.
Налог Србији за законско и институционално решавање питања несталих беба издао је 2013. године Суд за људска права у Стразбуру у пресуди поводом случаја Зорице Јовановић у чију је корист пресудио.
Том одлуком је Србији наложено да исплати 10.000 евра одштете и судске трошкове Зорици Јовановић, јер држава ни после 30 година није успела да објасни шта се догодило са њеном бебом, која је рођена као здрава у болници у Ћуприји у октобру 1983, а затим три дана касније умрла.
Породиљи никада није понуђено објашњење нити јој је било дозвољено да види тело детета, власти нису успеле да пронађу ни бебину умрлицу ни резултате аутопсије, а тужбе против особља клинике одбијене су као неосноване.