У Србији је у 2018. години било 234 новодијагностикованих од дијабетеса типа 1, од чега је у Војводини њих 72, и то исти број мушкараца и жена, по 36. Дијабетес тип 2 у 2018. години откривен је код 13.820 становника Србије, од чега је у Војводини било њих 5.566 и то 2.751 мушкарац и 2.815 жена, показују из недавно објављене анализе Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Када је реч о умрлима од ове болести, од свих типова дијабетеса у узрасту од 0 до преко 75 година у Србији је забележено 3.178 смртних случајева и то 1.439 мушкараца и 1.739 жена. У Војводини су укупно умрле 784 особе и то 351 мушкарац и 433 жене.
Од дијабетеса типа 1 у Србији је умрло 898 особа, 423 мушкарца и 475 жена, од чега је у Војводини забележено 325 смртних случајева и то код 147 мушкараца и 178 жена. Од дијабетеса типа 2 у 2018. години у Србији је укупно умрло 1.857 особа и то 834 мушкарца и 1.023 жене, а док су у Војводини од последица ове болести преминуле 342 особе и то 155 мушкараца и 187 жена.
Основна улога Регистра за дијабетес је да омогући утврђивање инциденције дијабетеса по узрасту, полу, месту оболевања и типу дијабетеса; континуирано праћење кретања стопа инциденције током времена; анализу стопе преживљавања пацијената са дијабетесом; израчунавање изгубљених година живота и година, живота са неспособношћу; утврђивање директних и индиректних трошкова лечења дијабетеса, насталих због привремене или трајне онеспособљености или превремене смрти.
Како је у рецензији извештаја навео академик, ендокринолог професор др Небојша М. Лалић, дијабетес се, нажалост, шири у облику пандемије и у свету и код нас. У том смислу, ова нарастајућа опасност има велики и клинички и јавноздравствени значај.
У супротстављању овој опасности, познавање инциденције и преваленције дијабетеса у Србији, како укупно тако и по регионима, има изузетно велико значење. С друге стране, у нашој земљи до сада није постојао организован популациони регистар из кога би се могли анализирати наведени параметри и процењивати стање и развој дијабетеса, као и ефикасност мера дијабетолошке заштите, казао је др Лалић.
Анализирајући обрађене податке, многе нове чињенице о испољавању дијабетеса у Србији постају сада први пут доступне стручној јавности. Посебан значај у том смислу има потпуно нова слика инциденције како типа 1, тако и типа 2 дијабетеса, која релативизује досадашње раширене ставове о разлици у инциденцији између севера и југа Србије и указује да је ова дистрибуција много сложенија, тако да захтева посебно праћење у сваком од региона наше земље. Резултати приказани у Извештају биће адекватна и структурисана основа за даље праћење чији ће резултати бити публиковани једном годишње. У истом смислу, добијени подаци биће од изузетне користи за конципирање и спровођење Националног програма Ране детекције и превенције типа 2 дијабетеса који је управо у току.
Љ. Петровић
