- Данас Секција Прве помоћи није само студентска секција, већ је озбиљнија организација са три програмске активности које су се временом развијале – каже студент шесте године Драган Бјелић. - Први програм са којим смо заправо и упловили у ове воде јесу едукације студената и то је било само за оне са Медицинског факултета. Онда је избила пандемија коронавируса, те смо били ангажовани на разним фронтовима. Тако смо формирали други програм „Деловања у ванредним ситуацијама”, а наш медицински интервентни тим је носилац програма.
Драган објашњава да постоје три врсте едукације - основне и напредне обуке трауме, а за спољне сараднике, које представљају колеге из Горске службе спасавања, Црвеног крста Новог Сада и са Факултета за спорт и физичко васпитање, намењена је специјализована траума “Фирст Респонсе Медицал Ашистенце Цоурсе”.
- Поносни смо на то што смо у центар пажње ставили практичне вештине, док смо теорију свели на елементарни потребан ниво – додаје саговорник.
Едукације је до сада прошло више од 700 студената. Осмислили су ситуације у којима се могу наћи и као екипа практично увежбавали како да реагују у њима. Медицински интервентни тим је носилац програма деловања у ванредним ситуацијама, а формиран је 2020. године, по избијању пандемије коронавируса.
- У почетку смо били ангажовани у СОС кол центру, који је постојао на нашем факултету, а организовали смо и послали помоћ у Дом здравља у Тутину, које је у одређеном моменту био један од теже погођених жаришта – присећа се Бјелић. - Круна нашег доприноса здравственом систему био је улазак у Ковид систем од 11. новембра 2020. године и три месеца смо радили на позив Клиничког центра Војводине, раме уз раме са нашим старијим колегама, и провели тако више од 3.000 волонтерских часова. После се тај програм наставио развијати, па смо тако лане реализовали пројекат „Медицински одговор у кризним ситуацијама” додатно се обучивши за неке друге ванредне ситуације које могу да нас задесе.
Тако су научили додатне вештине, попут основа комуникације у ванредним ситуацијама, подизања пољске болнице, збрињавање са минималном количином средстава и опреме. Осим тога, савладавали су и претраге терена у дневним и ноћним условима.
- Било је занимљиво јер смо изашли са факултета и вежбали са импровизованим средствима – каже Драган Бјелић, поносно додавши да су Секцију Прве помоћи са Медицинског факултета као субјекат од значаја за ванредне ситуације препознали МУП и Сектор за заштиту и спасавање. - Самим тим је наша обавеза да континуирано улажемо у вештине, опрему и знање наших чланова, како бисмо могли реаговати у случају свих елементраних непогода, укључујући пандемије, епидемије, клизишта, поплаве и слично.
Нови едукатор у
секцији студенткиња треће године на Медицинском факултету Анастасија Вуковић објаснила је да прво полазници раде тестове, који њима касније служе у процени знања које су усвојили током едукација. Примењује се вршњачка едукација па студенти преносе знања колегама и лакше уче.
- На основним едукацијама уче о примарном прегледу на терену, који иде од главе до пете, како да препознају најчешће повреде, али и како да их збрину, у суштини све што могу да ураде на терену и олакшају даље збрињавање пацијента – прича Анастасија Вуковић. - Затим уче обезбеђивање интравенско
пута, масажу срца и употребу аутоматског екстерног дефибрилатора (АЕД), ограничавање покретљивости кичме, надокнаду течности...
На напредним едукацијама се иде корак даље и вежбају извлачење из возила, напредне мере животне потпоре, а то је оживљавање које раде искључиво медицинари из Хитне стручне службе, уз употребу дефибрилатора и лекова.
Ивана Бакмаз
