– Тумор је откривен код људи који нису ни сумњали да су болесни, а код једног пацијента откривена је друга врста карцинома нон-Хочкинов лимфом. Сви пацијенти су упућени на даље лечење – наводи др Бојанић која је и координатор пројекта који води Покрајински секретаријат за здравство, а финансира га Покрајинска влада.
Пројекат је започео у септембру 2020. године у Институту за плућне болести Војводине у Сремској Каменици, а пошто је то било време короне, прекинут је када је било највише пацијената и када је здравствени систем био преоптерећен. Др Бојанић каже како је програм скрининга настављен у мају наредне године, а од марта ове године укључена је и Општа болница у Суботици. План је да се од марта идуће године укључи и Општа болница Врбас.
– До сада је у Институту за плућне болести Војводине прегледано 2.506 људи, а тумор је откривен код 52 пацијента. У Суботици је до сада прегледано 300 људи, а тумор је откривен код њих петоро. Неки пацијенти долазе сваке године на преглед и пратимо их, а неки се после првог прегледа, када виде да су добро, уплаше и више се не враћају на контроле – испричала је др Бојанић.
Скрининг на рак плућа обухвата људе који имају између 50 и 74 године и који испуњавају одређене критеријуме. У првој групи критеријума су они који су пушачи и то који пуше 30 пакло-година, што је формула у којој се множи број дневно попушених паклица цигарета са бројем година пушачког стажа.
– У другој групи су они који пуше 20 пакло-година и имају више од једног фактора ризика за настанак болести, а то су рођаци у првом колену који су имали карцином плућа, оболели од хроничних болести плућа, они који имају вишеструко прележане упале плућа, који су професионално изложени карциногенима, као што су на пример азбест или неке хемикалије, као и они који у личној анамнези имају неки од других карцинома повезаних са пушењем – наводи др Бојанић.
– У Војводини годишње од рака плућа оболи око 1.400 људи, а умре њих 1.200. Међу оболелима је 66 одсто из урбаних средина и пушачи су, девет одсто је непушача, а 27 процената оболелих су некадашњи пушачи – каже др Снежана Бојанић.
У трећој групи критеријума су бивши пушачи који су престали да пуше пре мање од 10 година, а као активни пушачи су имали већ наведене пушачке навике.
– Циљ пројекта је рано откривање тумора плућа мале величине, који су у првом или другом стадијуму, односно који могу да се оперишу. На жалост, таквих је мали број и више је оних који су откривени у трећем “Б” или четвртом стадијуму, када више не могу да се оперишу. Циљ је да раним откривањем смањимо смртност за 20 одсто, јер се код нас на Институт за плућне болести само 15 одсто људи јави у почетном стадијуму. Петогодишње преживљавање код свих оболелих од рака плућа је 10 одсто, у САД је то 18, а у Европи 12 процената. Још један разлог за покретање пројекта је што је укупан број код нас порастао за 12 одсто, а број оболелих жена већи је за 50 одсто у односу на раније – напомиње др Бојанић.
У скрининг програм се улази тако што изабрани лекари у дому здравља пацијентима понуде да учествују. Уколико прихвате, позивају се у Институт за плућне болести, односно однедавно у Општу болницу у Суботици, где се снимају нискодозним скенером. Др Бојанић каже да снимање траје десетак секунди, а испорука зрачења је мања од оне на мамографском прегледу. Извештај снимања добијају изабрани лекари, а уколико се открије нека промена на плућима, пацијента позивају у болницу на даље дијагностичке прегледе. Учесницима се у оквиру скрининга нуди и одвикавање од пушења, а др Бојанић каже како то прихвата занемарљив број људи.
– У Институту за плућне болести Војводине ради мултидисциплинарни тим, који доноси одлуку о сваком пацијенту понаособ. У њему су торакални хирург, торакални радиолог, пулмолог онколог и пулмолог бронхоскописта. Они разматрају сваког пацијента који има неку промену, а нису све промене малигне и нека стања треба да се прате – истиче др Бојанић.
Према њеним речима, рак плућа је у последњих 100 година од ретке болести еволуирао у глобални проблем. Годишње у свету оболи два милиона, а умре 1.800.000 људи од тог карцинома. Учесталост расте са годинама и што су људи старији, већа је вероватноћа да ће оболети. Најчешће се јавља после 55. године, а према извештају GloboCam, Србија упорно држи друго место у Европи, иза Мађарске, по броју новооболелих.
– Проблем је што је овај карцином веома опасан, брзо расте и рано метастазира, а нема неке специфичне симптоме, па се касно открије – наглашава др Бојанић.
Љубица Петровић
