Дубоко је веровао у Христа, па се супротставио чак и самом цару Диоклецијану, који је прогонио хришћане. Због тога је осуђен на смрт и умро у највећим мукама. Познато је да су се на његовом гробу касније дешавала разна чуда, а многима који га поштују и славе – јављао се у сновима.
Аждаја на икони симболизује многобожачку силу, која је „прождирала“ невине хришћане. Према веровању, победа Светог Ђорђа над њом је задала смртни ударац „незнабоштву“. У позадини иконе, може да се уочи жена у „господском“ оделу, за коју се претпоставља да је царица Александра, жена цара Диоклецијана, и да представља младу хришћанску цркву.
У народу се узима за границу између зиме и лета, везује се за здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност и добре усеве.
Врло је раширен и назив “Бела недеља”, јер спада у “трапаве седмице”, током којих се не посте ни среда ни петак. Ова седмица назива се и Томина недеља, названа по апостолу Томи.
Васкрс се слави три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обележени и Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак. Сва три дана верници се традиционално поздрављају са “Христос васкрсе” – “ваистину васкрсе” и тиме настављају да преносе радосну вест о Христовом васкрсењу коју је мироносницама на Христовом гробу јавио анђео благовесник Гаврило.
На Васкршњи понедељак се настављају гозбе и весеља, наставља се хришћанска радост. То је заправо једна једина ствар, коју прави и искрени верници никако не би смели да забораве да ураде на овај дан. Дакле, да наставе да се веселе и ту радост поделе са најближима. Према народном веровању, они који се оглуше о ово једноставно “правило” пркосе Богу и Христосу и неће им ићи у животу “како треба”. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева.
Један од најстаријих обичаја уочи Ђурђевдана је да домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу. То се затим ставља испред куће да преноћи.
Ујутру се сви редом умивају водом: деца - "да буду здрава као дрен", девојке - "да се момци грабе око њих", старији - "да буду здрави", домаћин – "да му кућа буде добро чувана".
Уочи Ђурђевдана плету се и венчићи од ђурђевског цвећа, ђурђевка и млечике и њиме се ките капије и улазна врата у кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину до следећег Ђурђевдана. Када се плетење венаца заврши, обичај је да се развије коло у тихој вечери и по месечини.
Обичај је и да се на Ђурђеведан, рано пре зоре, одлази у природу на "ђурђевдански уранак".
И верује се да ако је ведро и лепо време да ће година да буде плодна, а ако на овај празник буде падала киша верује се да ће лето да буде сушно.
Дневник/Курир
