За време владавине цара Саворија, или Сапора, Симеон је мучен за Христа са два своја презвитера, Авделајем и Ананијом.
Пре њих погинуо је и царев евнух Устазан, који се најпре одрекао Христа, а после, дирнут укором светог Симеона, поново исповедио пред царем веру у Христа.
На губилиште је са Симеоном изведено још око 1.000 хришћана.
Симеон се измакао да би био последњи посечен и да би могао храбрити хришћане до краја, да се ниједан не поколеба. Када је презвитер Ананија ставио главу на пањ, уздрхтао је целим телом.
А царев пристав, Фусик, који је био потајни хришћанин, почео је храбрити Ананију говорећи: "не бој се старче, затвори очи, и буди мужествен, да би сагледао светлост божанску!" Чим је то рекао. позван је као хришћанин и цару оптужен.
Цар је и њега ставио на муке, а тако исто и ћерку његову, девицу Аскитреју.
На крају је и свети Симеон посечен.
Идуће године на Велики Петак је убијен за Христа и царев омиљени евнух Азат и са њим хиљаду других верника.
Тада се цар сажалио на свога евнуха, и обуставио даље убијање хришћана.
Свештеномученик Симеон је убијен 341. или 344. године.
Црква га поштује и слави уз тропар:
"Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао реч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномучениче Симеоне: Моли Христа Бога да спасе душе наше."
