У београдским црквама је Велико бденије, због забране кретања од 17 часова, служено нешто раније већ од 14 или 15 сати, а верници су, поштујући препоручене мере за спречавање ширења корона вируса, углавном стајали испред храма и преко звучника пратили службу.
У појединим великим црквама како се могло видети, мањи број верника је ушао унутра, и али на великој удаљености и са заштитним маскама пратио литургију.
Верници су могли јутрос да се причесте на литургији Светог Василија Великог, док сутра на Велики петак нема литургије већ се ујутру читају "Царски часови".
Вечерњим богослужењима на Велики петак обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница.
Иначе, верници који су постили се причешћују на литургији на Велику суботу и на Васкрс када се завршава најстрожи седмонедељени пост, али и другог и трећег дана Васкраса односно у понедељак и уторак иако су у та два дана мрсили.
Уобичајено је да свештеници по кућама причешћују старе, немоћне и болесне, али то ће ове године изостати.
На Велики цетвртак обележавају се четири догађаја: свето прање ногу ученицима, Тајна вечера, чудесна молитва и издајство сина Божијег.
Велики петак је дан Христовог страдања, када је осуђен на смрт од стране Римљана, а на наговор јеврејских свештеника и фарисеја.
На тај дан се читају Царски часови којим се на јутрењу подсећа на његово вођења на суд ка Пилату, време осуде, време крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи плаштаница на средину храма ради поклоњења Христу.
Према предању, у суботу по распећу су дошли првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба, јер су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти његово тело и да ће тако народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао.
У недељу је, према веровању, Христос васкрсао из мртвих, пошто је његов гроб остао празан и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот.
За хришћане је празник васкрсења Христовог, празник над празницима и догађај који је пре више од два миленијума изменио историју човечанства.
Васкрсење Исуса Христа је темељ хришћанства и сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела.
На истини да је Христос васкрсао заснива се и нада хришћана у сопствено васкрсење.
На тај дан се чита традиционална празнична посланица патријарха и архијереја СПЦ свештенству, монаштву и верном народу.
Код хришћана је обичај да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја, а верници се поздрављају са "Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!".
Иначе, јаје је симбол обнављања природе и живота.
