Смањење здравствених услуга може имати негативне последице

БЕОГРАД: Имајући у виду да је од почетка пандемије у Србији велики број здравствених установа радило у КОВИД режиму, смањена је доступност здравствених услуга за пацијенте код којих није дијагностификован КОВИД-19, али пате од других хроничних или акутних обољења.
pregled
Фото: pixabay.com

То је један од закључака студије коју је урадила Америчка привредна комора у сарадњи са Економским Институтом из Београда и Институтом за епидемиологију Медицинског факултета у Београду.

Смањење реализованих здравствених услуга може утицати на погоршање здравља оболелих особа, кашњење у откривању ново-оболелих особа, и имаће дугорочне негативне последице по здравље становништва, упозоравају стручњаци који су спровели анализу.

У првој половини 2020. године у свим службама домова здравља остварено је за петину мање услуга (21,1 одсто) у односу на исти период претходне године, каже Љиљана Пејин са Економског института у Београду.

У периоду од априла до јуна, у поређењу са првим кварталом доступност свих услуга је смањена за 27,7 одсто.

У службама за здравствену заштиту одраслих у другом кварталу је смањен обим пружених услуга за 26,8 процената. Такође, у првој половини 2020. године дошло је до смањења обима пружених услуга у стационарним установама за 39 одсто у поређењу са просеком периода 2016-2019. године.

Број првих прегледа у здравственим установама је 45 одсто мањи у односу на исти период 2019. године, а број контролних прегледа за 44, 6 одсто, док је остварено 33 одсто мање болничких дана у односу на исти период 2019. године.

Смањени обим пружених здравствених услуга превасходно је негативно утицао на контролу здравља хроничних пацијената, који у току године обаве више прегледа у односу на општу популацију, истиче Пејин.

Организатори анкете кажу да ће у дужем периоду смањење обима здравствене заштите имати дугорочне негативне последице по здравље становништва.

Према закључцима студије, прилагођавање начина рада здравствених установа ради постизања минималног ризика за пацијенте и медицинско особље, повећање сарадње кроз јавно-приватно партнерство и веће коришћење дигиталне технологије и телемедицине имају кључну улогу у повећању доступности здравствених услуга, смањених под утицајем пандемије КОВИД-19.

Истовремено, упоредни примери показују огромне користи од коришћења дигиталне технологије, а позитивна искуства у коришћењу телемедицине указују на велике могућности у коришћењу и након пандемије, додала је Пејин.

Што се тиче вакцинације, само петина грађана спремна је да се вакцинише против КОВИД 19.

Резултати спроведене анкете међу општом популацијом на територији Града Београда током септембра 2020. године, показали су да је највећи део грађана Београда, нешто мање од половине (45 одсто), још увек није одлучио да ли би се вакцинисао када вакцина буде одобрена и доступна.

Четвртина грађана је изјавила да се не би вакцинисала, само петина грађана је спремна да се вакцинише, док ће одлуке око девет одсто грађана, зависити од избора произвођача вакцине.

Током првих шест месеци 2020. године укупни обухват имунизације нижи је од планираног за ову годину (најнижи обухват 38,2 одсто је за ММР вакцину) и вероватно до краја године неће бити испуњени циљеви.

Имајући у виду релативно забрињавјаући ниво спремности за вакцинацијом против КОВИД 19 исказаном у истраживању потребно је хитно и свеобухватно радити на јачању поверења у програме имунизације, обезбеђивање капацитета за дистрибуцију вакцина различитих произвођача, као и планирати повећање доступности ових вакцина широкој популацији како би се постигао жељени обухват вакцинације (60 -70 одсто), закључак је студије.

Пејин каже да ће то представљати велики изазов и да ће тај посао бити веома сложен.

Наводи да је повећање сарадње кроз јавно-приватно партнерство у већини земаља омогућило ефективнију борбу против пандемије и повећање доступности основних здравствених услуга.

Већина европских земаља је од почетка интегрисала приватни здравствени сектор у борбу против пандемије, посебно у за услуге приватних лабораторија које обезбеђују велики обухват тестирања.

Пејин истиче и да веће коришћење дигиталне технологије и телемедицине има кључну улогу у брзој и ефикасној борби против пандемије.

Процене указују на даљи раст ових услуга и након периода пандемије, јер су и здравствени радници и пацијенти истакли позитивна искуства, нагласила је саговорница.

Пејин је навела пример Велике Британије где су након отпуштања пацијената из болница на кућно лечење организована нека врста виртулених болница где су се пацијенти јављали четири пта дневно и извешставали лекаре о стању, а испоставило се да је такав модел ефикасан, да скраћује време, али и трошкове.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести