Пашалић наглашава да аутоматско одузимање деце није решење јер је потребно утврдити да ли се ради о трговини људима, што подразумева злоупотребу деце и кршење њихових права, или та деца немају од чега да живе.
"Надлежни органи треба да се усмере на то да утврде и отклоне узроке који су довели до тога да деца буду на улици, а не на последице", изјавио је Пашалић поводом 12. априла - Међународног дана деце укључене у живот и/или рад на улици.
Заштитник грађана је прошле године утврдио да Министарство за рад упућивањем радног налога у мају 2018. године поступа супротно Конвенцији о правима детета Уједињених нација, а центре за социјални рад усмерава на незаконито поступање.
То министарство је 2020. године одбило да поступи по препоруци Заштитника грађана за укидање тог налога.
Проблем “деце улице“ не може да се посматра само као проблем Министарства за бригу о породици и демографију, у чијој је сада надлежности, већ је то питања иза Министарство унутрашњих послова које треба да утврди организаотре просјачења и процесуира одговорне, наведено је у саопстењу.
Поред физичког рада, главни проблеми деце укључене у живот и рад на улици су екстремно сиромаштво и нередован приступ образовању, који су врло често праћени дискриминацијом, као и "дечји бракови" који им ускраћују детињство и онемогућавају да уживају права која има припадају, наглашава Заштитник грађана.
„Деца улице“ се суочавају са бројним ризицима који остављају последице на њихово здравље и развој због чега надлежни органи треба да учине додатне напоре на заштити права и најбољег интереса детета, навео је Пашалић.
