Свега 8,5 одсто студената сматра супротно.
Истраживање "Ставови студената Универзитета у Београду о предузетништву у Републици Србији", које је спроведено у периоду од 6. новембра до 4. децембра 2017, показује да највећи број студената негира да је факултетско знање довољно за покретање приватног бизниса.
На питање - да ли сматрате да је стечено образовање на факултету довољно за покретање сопственог бизниса, чак 63,9 одсто испитаника је одговорило са - не.
Са друге стране, само 19,3 одсто сматра да је знање усвојено на факултету довољно, док 16,1 одсто уопште нема став о том питању.
Истраживање, које је представио Центар за међународну јавну политику, обухватило је 1.200 студената са 30 факултета Универзитета у Београду.
Како је наведено у саопштењу, резултати тог истраживања потврђују два става: незадовољство студената понуђеним наставним садржајима, а са друге стране, постојање свести студената да је поред факултета потребно и одређено неформално образовање.
Већина испитаника препознала је у пољопривреди, шумарству и рибарству највећи потенцијал за покретање бизниса 20,7 одсто, а одмах испод налазе се информационе технологије и комуникације 16,6 одсто.
Чак 45,3 одсто испитаних себе виде као лице запослено у приватном сектору, а четвртина испитаника као лице запослено у јавном сектору.
Тај релативно висок проценат оних који себе виде као запослене у јавном сектору може бити последица некадашњег самоуправног система.
Такође, четвртина испитаника себе види као лице запослено у невладином сектору.
На питање о томе који фактори највише утичу на покретање приватног бизниса, 53,5 одсто студената политичку ситуацију у земљи одређује као негативан фактор, а само 26,7 одсто као позитиван фактор.
Већина сматра да факултет као и породица и пријатељи позитивно утичу. Као највећу препреку при покретању сопственог бизниса студенти су у највећем броју издвојили недостатак почетног капитала - 39,6 одсто.
Затим следе: мањак перспективе - 25,3 одсто, законска регулатива - 18,2 одсто и неинформисаност - 9,1 одсто.
Чини се као да млади не гаје поверење у програме државних субвенција за развој предузетништва али и да нису довољно информисани.
Главни проблем незапослености чак 53 одсто испитаних види у корупцији, непотизму и партократији, затим 47 одсто сматра да је економско стање у држави велики проблем, док 27,4 одсто као велики проблем одређује неусклађеност тржишта рада са формалним образовањем.
Ови подаци говоре да млади као највећу препреку свом запослењу виде државу и њене структуре.
Оно што је занимљиво јесте да велики број уопште није био упућен у значење речи непотизам.
Такође, 41,1 одсто сматра да држава не предузима никакве напоре да стимулише покретање приватног бизниса, док само 4,8 одсто државу виде као јаку подлогу и иницијатора за покретање бизниса.
На питање - да ли сматрате да би приступање ЕУ утицало на унапређење предузетништва у Србији 34,5 одсто испитаника сматра да би улазак у ЕУ позитивно деловао на развој предузетништва, док 35,5 одто студената сматра да би то имало негативне последице.
Занимљиво је да о том питању чак 29 одсто студената нема никакав став.