Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником.
Свети Стефан је и једна од распрострањенијих слава, а светкује се трећег дан Божића, најрадоснијег хришћанског празника дана рођењена Исуса Христа.
Свети Стефан први је од седморице ђакона, служитеља, помагатеља, које су свети апостоли рукоположили.
Као проповедник у Јерусалиму, одведен је из града и каменован до смрти, те се зато назива и Првомученик Стефан. У каменовању је учествовао и његов рођак Савле, кога данас сви знају као апостола Павла.
Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле односно исте године када се Исус Христос вазнео на небо.
Његово мучеништво потресно је описано на страницама Светог писма Новог завета.
Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.
Мошти светог првомученика Стефана пронађене су близу Јерусалима 415. године.
Помен архиђакону Стефану СПЦ даје четири пута годишње, а 15. августа слави се Свети Стефан летњи или Стефан Ветровити. Овом свецу у нашој земљи посвећено је више од 40 храмова.
Име Стеван или Стефан потиче од грчке речи Стефанос и значи онај који је крунисан, овенчан.
За славу се везује неколико обичаја, тог дана се износи божићна слама из куће која се претходно пажљиво помете. Она се никако не баца јер се верује у њену плодотворну моћ, већ се ставља у воћњак, пчелињак или помоћне објекте.
Метла се више не користи за друге сврхе већ се чува у кући, јер се верује да она доноси здравље. У Банату и Срему су божићну сламу уклањали већ одмах по поноћи на Стевањдан.
