Овај велики празник посвећен је преносу моштију светог великомученика Георгија из Никомидије у палестинску Лиду, домовину његове мајке, и то по његовој жељи коју је пред смрт саопштио једном слуги.
Свети Георгије страдао је 303. године, јер је као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана.
Изјавио је да се не плаши да умре за своју веру, проповедао је Нови завет, а чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Тада су обоје осуђени на смрт одсецањем главе.
За разлику од Ђурђевдана, који је такође посвећен светом Георгију, односно његовом рођењу, Ђурђиц није црвено слово.
Народни обичаји
У селима по Западној Србији постоји обичај клања црног петла или пилета, а у Херцеговини црног јарета. Оба обичаја обављају се у строгој тишини, како би се домаћини заштитили од напада вукова.
Обичаји су настали због тога што се од Ђурђица па до празника Светог Мрате 24. новембра називају Вучји дани (Мратинци), а Свети Мрата је заштитник вукова.
Иако Ђурђиц није црвено слово, веома је важан и поштован празник међу верницима, па се тако на овај дан не раде тешки послови и ручни радови.
Такође, строго је забрањено ловити вукове, јер ће ловце у супротном задесити велика несрећа и малер који ће их пратити и целе следеће године.
Подсећамо, Ђурђиц је и слава Града Новог Сада и биће, као и претходних година, свечано прослављена.
Дневник/Еспресо
