Смртност је за 35 година порасла четири пута са трендом пораста око 4,3 одсто годишње. У Србији четири жене умру свакога дана од карцинома дојке. Годишње оболи око 4.400 жена, док њих око 1.600 умре. Око 23 000 жена тренутно живи са карциномом дојке у Србији. У Војводини се годишње дијагностикује око 1.200 нових случајева - каже за ”Дневник” директор Института за онкологију Војводине професор др Зоран Радовановић и додаје да годишње ураде 650 операција рака дојке, а једина су државна здравствена установа у којој се већ 15 година рутински раде примарне реконструкције дојки имплантима код пацијенткиња којима је неопходно одстранити дојку. Годишње се уради 70 оваквих операција.
Октобар је посвећен борби против рака дојке, а др Радовановић истиче како је циљ обележавања Међународног месеца борбе против ове болести у томе да подстакне жене да се редовно јављају на превентивне прегледе, јер је то најбољи начин да се болест дијагностикује на време, а самим тим повећа и степен излечења.
- Више од 90 одсто болесница са раком дојке може да се излечи ако се дијагноза постави у почетном стадијуму и исправно лечи. Петогодишње преживљавање је у том случају износи око 95 одсто. У Србији постоји Национални скриниг програм са циљем раније детекције тумора дојке што води и благовременој дијагностици и лечењу. Дијагностика тумора дојке у ранијем стадијуму доприноси високом проценту петогодишњег и десетогодишњег преживљавања. У САД и Европи се тумори дојке до два центиметра дијагностикују у 70 до 80 одсто случајева, а у Србији је тај проценат испод 20 одсто. Нажалост, велики је проценат жена које се јављају са знацима узнапредовалог карцинома дојке, чиме су ограничени модалитети лечења, а самим тим и преживљавање ових жена је краће. Око 10 одсто пацијенткиња се дијагностикује са већ метастатским карциномом дојке, када се преживљавање процењује на две до три године, а петогодишње преживљавање је у овим случајевима само око 23 одсто - истиче др Радовановић.
Фактори ризика за оболевање су поред старости и пола, животне навике, немање деце, или добијање деце у старијем животном добу, као и неке бенигне лезије које захтевају адекватан третман и праћење. Сматра се да је око пет до 10 одсто карцинома дојке изазвано наслеђем и везује се за мутације у одређеним генима најчешће БРЦА 1, БРЦА 2. Жене са наслеђеним мутацијама БРЦА 1 и БРЦА 2 имају око 80 одсто ризик да добију карцином дојке у току живота, а повећан је ризик и за настанак карцинома јајника.
- У лечењу карцинома дојке примењују се хирургија, радиотерапија и системска терапија, као и комбинација. Модалитети лечења зависе од биологије тумора и стадијума болести у коме се карцином дојке дијагностикује. Такође лечење се одређује у односу на стадијум болести у моменту дијагностике тумора, да ли се ради о раном карциному дојке, локално узнапредовалом карциному или о метастатској болести - објашњава др Радовановић.
Према његовим речима лечење карцинома дојке значајно је напредовалу у свету, а и код нас, применом нових модалитета лечења у свим сегментима. Циљ лечења карцинома дојке је продужење преживљавања ових пацијенткиња. Код метастатског карцинома дојке, поред продужења преживљавања, лечење се фокусира на добар терапијски одговор, продужење преживљавања без прогресије болести, палијацију симптома болести и побољшање квалитета живота. Једнако је важно да пацијент живи дуже, али и да има квалитетан живот.
- Захваљујући новим лековима који се примењују, код раног, локално узнапредовалог и метастатског Хер 2 позитивног карцинома дојке значајно је продужено преживљавање ових пацијенткиња. У свету постоје и нови лекови у лечењу Хер2 позитивних тумора, који за сада нису одобрени за примену у нашој земљи. Значајан напредак је постигнут и у лечењу хормон рецептор позитивних карцинома, где се уз хормонску терапију примењују нови лекови као што су на пример ЦДК4/6 инхибитори, м-ТОР инхибитори, ПДЛ1 инхибитори и други. Нажалост, за сада нема ових лекова одобрених за лечење карцинома дојке у Србији, али се надамо да ће и ови лекови ући у клиничку примену, а све у циљу побољшања лечења пацијенткиња са карциномом дојке - нагласио је др Радовановић.
Пацијенткиње са карциномом дојке имају шансу за дугогодишње преживљавање, ако се болест дијагностикује у што ранијем стадијуму болести и уз примену савремених модалитета лечења. И пацијенткиње са метастатским карциномом дојке имају шансу за дуже преживљавање, дуже период без прогресије болести уз одржан квалитет живота.
Самопреглед дојке једном месечно од 20. године живота. Свим женама између 20. и 30. године живота препоручује се да ураде клинички (палпаторни) преглед дојки који обавља хирург онколог, и ултразвучни преглед сваке друге године. После 30. године живота преглед хирурга и ултразвук дојки обавезно се раде јeдном годишње, најбоље седам дана након престанка менструалног крварења. Између 40. и 45. године урадити прву (базну) мамографију. Након тога сваке друге године, уз редовне годишње преглде хирурга и ултразвук дојки.
Мамографија је метода прегледа дојки на рендгенском апарату специјално конструисаном за снимање дојки.То је најсензитивнија дијагностичка метода за рано откривање карцинома дојке. Мамографијом може да се уочи тумор док је у почетном, преинвазивном, стадијуму, милиметарске величине и не може да се напипа.
- На ИОВ већ десет година се користи дигитална мамографија (2Д мамографија) у прегледу пацијенткиња, при чему на истом апарату имамо и опцију томосинтезе (3Д прегледа) којим допунски прегледамо дојке. Томосинтезом добијамо танке пресеке ткива дојке “по слојевима” које тумачимо заједно са снимцима дигиталне мамографије и тиме постижемо издвајање и најситнијих детаља у поремећају структуре ткива дојке и дискретне патолошке промене. Не постоји савршена метода прегледа дојки, те је најбоље дојке контролисати клиничким прегледом хирурга, ултразвуком и мамографијом, а у посебним случајевима и магнетном резонанцом - нагласио је др Радовановић.
Љ. Петровић
