Један од најчувенијих атентата одиграо се у 12 часова и 30 минута, 22. новембра 1963. године у Даласу. У њему је тешко рањен председник САД, Џон Ф. Кенеди, који је седамдесет минута касније проглашен мртвим. Тако се нашао на краткој и трагичној листи америчких председника који су страдала у атентатима, коју чине Абрахам Линколн, Џејмс А. Гарфилд и Вилијам Мекинли. За атентат на Кенедија оптужен је бивши маринац и комунистички симпатизер Ли Харви Освалд. Недуго по атентату он је ухапшен. Наводна Освалдова жртва током бекства био је полицајац Џ. Д. ипица, који га је зауставио. Два дана по хапшењу, током полицијског трансфера, Освалда је пред телевизијским камерама, убио Џек Руби, контроверзни власник ноћног клуба. Он је преминуо у затвору четири године касније.
Нови председник, Линдон Б. Џонсон је наредио формирање специјалне комисије чији је циљ био расветљавање атентата на његовог претходника. Недељу дан по атентату, 29. новембра, она је започела са радом, неформално позната као Воренова Комисија, по председнику Уставног суда САД, Ерлу Ворену, који је био на њеном челу. Закључци комисије су презентовани јавности 27. септембра 1964. године. Према њима Освалд је самостално извршио атентат и није био део никакве завере.
Налази Воренове комисије су били веома контроверзни и подвргнути оштрој критици јавности. Физички докази се нису слагали са закључцима изнетим у извештају. На председничку колону је пуцао Освалд са три хица, први који је промашио; други хитац, који је и најконтроверзнији, наводно је прошао кроз Кенедијев врат, затим погодио гувернера Конолија у леђа, прошавши кроз његове груди и руку, зауставивши се у бутини. Овај метак је наводно пронађен, нетакнут на Конолијевим носилима. Због невероватне путање пушчаног зрна, ова тврдња је названа „теоријом магичног метка“. Трећи хитац је Кенедија погодио у пределу главе. Очевици догађаја тврде да су два хица погодили Кенедија скоро истовремено. Ова тврдња указује да је на Кенедија пуцало више од једног атентатора. Према томе, Кенеди је био жртва завере, а не усамљеног стрелца.
Касније звучне анализе снимка атентата који је начинио Абрахам Запрудер указују да се чују пуцњи из два различита правца. Тајна служба је приликом организовања председничке посете направила низ необичних и недопустивих пропуста. Председничка кола била су са отвореним кровом. Кривудава путања колоне је приморала председничку лимузину да често успорава. На поменутој рути било је преко 20.000 прозора с којих је потенцијални атентатор могао да делује. Између ФБИ и Тајне службе није било координације. Ту се низ веома чудних догађаја не прекида. Белешке са Освалдовог саслушања, као и већина докумената везана за Кенедијеву аутопсију, нису сачувани. Смрти Освалда и Рубија додатно су повећале неповерење према званичној верзији. Без обзира на све наведено, Воренова комисија је сматрала да Кенеди није страдао као последица завере.
После неуспелог пуча на Куби 1961. године, познатог као Инвазија у Заливу свиња, који је организовала ЦИА, Кенеди се одлучио да смањи њен утицај. Извођење свих тајних операција у време мира требало је да пређе у надлежност војске. Такође, председник је планирао да повуче америчке снаге из Вијетнама, чиме би војноиндустријски комплекс остао без уносних уговора. Можда ћемо праву истину сазнати тек када се ознака тајности скине са докумената везаних за атентат на Кенедија, 26. октобра 2021. године.
Небојша Карталија
