Ове године је, до почетка априла, кроз болницу прошао 1.831 болесник. Свима који захтевају катетеризацију срца или отварање запушеног срчаног крвног суда и пласирање стента, помоћ указује осморо интервентних кардиолога и двоје лекара на специјализацији. Посао тешко може да се планира, јер поред пацијената којима су заказане интервенције, свакога дана стижу и они с инфарктом, који морају хитно да се решавају и где нема чекања, нити одлагања. За ову групу болесника група интервентних кардиолога организована је у сталном дежурству или приправности 24 сата дневно, седам дана у недељи. Таквих случајева може да буде и до 12 дневно, а управник Клинике доцент др Илија Срдановић каже да, у просеку, дневно имају четири пацијента с инфарктом, који им долазе из целе Војводине.
У пријемној амбуланти, у сутерену каменичког Института, болеснике чека дежурна екипа која одмах обави преглед и уради тријажу, односно одреди где се даље упућује пацијент. Начелник Службе за ургентну кардиологију професор др Милован Петровић каже како већина пацијената с инфарктом из пријемне амбуланте иде у салу.
„Одмах у пријемној амбуланти неким пацијентима се уради припрема за интервенцију, како би се скратило време до уласка у салу, а самим тим и обезбедио бољи опоравак и смањиле шансе за настанак компликација. Наш циљ је да прође мање од сат времена до уласка у салу „ објашњава управник Клинике доцент др Илија Срдановић.
Из пријемне амбуланте пацијент у пратњи иде на трећи спрат, где су смештене сале за катетеризационе интервенције. У Одељењу интензивне неге је десет постеља и ту су најтежи пацијенти, сваки у одвојеном боксу. Екипа лекара и медицинских техничара стално брине о њима, а стање сваког пацијента могу да прате и уз помоћ централног мониторинга.
„Пацијенте смештамо и у Одељење за акутни инфаркт, где је мониторинг од 24 до 48 сати након интервенције“ објашњава проф. др Милован Петровић. Одељење има три собе и у њима укупно буде од девет до 12 пацијената. У једној од соба затекли смо и Надицу Живојинов из Инђије, којој су дан раније уградили два стента.
„ Осетила сам бол у грудима и под плећком и отишла у Дом здравља у Инђији. Тамо сам била у осам ујутро и хитна помоћ ме је довезла у Каменицу, а већ у десет сати сам била у сали. Све је ишло јако брзо, а ја се одлично осећам „ испричала је ова пензионисана 71-огодишња учитељица и додала како је јако задовољна условима и особљем.
Пацијенти који имају попуштање срца у различитим фазама, смештају се на Одељење за срчане слабости, где има 18 места. Ту су смештени и болесници којима треба механичка потпора, односно уградња механичке пумпе, па и људи који чекају на трансплантацију срца.
Клиника функционише и као регионални прихватни центар за смештај болесника с хитном кардиолошком проблематиком и као општеболнички здравствени центар. Тако је она градска или регионална болница и за пацијенте који долазе из целог Јужнобачког округа и већег дела Срема, односно из Новог Сада, Бачке Паланке, Бача, Бечеја, Беочина и Инђије, што је око 600.000 становника. Додатна активности Клинике за кардиологију је и координација „СТЕМИ мреже“, односно организација за прихват болесника са срчаним ударом, из безмало целе Војводине, што је територија од око 1,7 милиона људи.
„Клиника за кардиологију има 130 постеља и свакога дана се четвртина или петина болнице „окрене“, односно од 25 до 30 болесника се отпусти кући и исто толико се прими. Осам интервентних кардиолога и још двоје њих на специјализацији није довољно за овај обим посла, јер сви они осим у сали раде и на одељењу, имају амбулантне прегледе и дежурства, као и други лекари“ каже др Срдановић.
Начин за растерећење рада Клинике за кардиологију било би оснивање секундарне, градске болнице. Нови Сад, иако највећи град Војводине једини нема градску болницу. Даље растерећење Клинике за кардиологију могло би да буде и кроз децентрализацију „СТЕМИ мреже“, ка другим општинским болницама у Војводини, сматра он.
„Уз помоћ Покрајинског секретаријата за здравство и Управе за капитална улагања Војводине у току је набавка ангио сала у Суботици, Сомбору и Зрењанину, где ће се радити ангиографска снимања и катетеризационе технике. Тренутно је код нас на обуци шесторо лекара, као и радиолошки техничари и инструментарке из ове три болнице, али да би они самостално могли да раде и изводе процедуре, неопходно је време“ навео је др Срдановић.
Љ. Петровић
Фото: Дневник/Филип Бакић
