Укупне емисије сумпор диоксида из термоелектрана на угаљ у Србији, Косову, БиХ и Северној Македонији су у 2018. Години били чак шест пута више него што је било дозвољено у Националним плановима за смањење емисија које су земље доставиле Секретаријату Енергетске заједнице.
У Србији су емисије СО2 биле 6,16 пута више од граничне вредности емисија дозвољене у Националном плану. Наведено је у саопштењу достављеном из Београдске отворене школе
На нивоу појединачних термоелектрана, највећи загађивач је Костолац Б, чије су емисије СО2 биле чак 14 пута више (113.913 тона) него што је дозвољено у Националном плану за то постројење. На другом месту је термоелектрана Никола Тесла Б, која је емитовала 89.045 тона СО2.
Термоелектрана Костолац Б је сама емитовала више сумпор диоксида него што је дозвољено за цео регион упркос томе што је то једина термоелектрана у региону која има ново постројење за одсумпоравање, наводно пуштено у рад још у јулу 2017. године. наведено је у саопштењу.
Кинеска фирма CMEC (China Machinery and Engineering Corporation), који је инсталисала постројење, тренутно гради и нови блок Костолац Б3.
Све земље Западног Балкана су чланице Енергетске заједнице, и стога су имале обавезу да до 2018. смање загађење из термоелектрана у складу са Директивом о великим постројењима за сагоревање.
Међутим, како се наводи, ниједна од земаља које су сачиниле Национални план за смањење емисија није испоштовала своје укупне граничне вредности емисија на нивоу државе за 2018. годину, истакнуто је у саопштењу.
"Остаје нејасно шта је пошло по злу са инвестицијом у одсумпоравање за Костолац Б, али хитно треба решити ситуацију", нагласио је Звездан Калмар из Центра за екологију и одрживи развој (CEKOR).
Он је питао како "како је могуће да иста фирма изгради нови блок Костолац Б3 док постројење за одсумпоравање које је већ изградила на истој локацији није функционално више од 2 године након завршетка радова?" и сугерисао да су "инвестиције у смањење загађење хитно потребне".
Тиме би, по Камаровој оцени, Србија морала значајно да инвестира у енергетску ефикасност, "како би смањила потрошњу енергије и створила могућност затварања старих термоелектрана на угаљ, које су највећи загађивачи ваздуха".
Земље Енергетске заједнице имале су 12 година да се ускладе са граничним вредностима из Директиве о великим ложиштима.
"Несхватљива и за сваку осуду чињеница да су власти из региона овај проблем запоставиле. Обзиром на здравствене штете који узрокује загађење ваздуха, инвестиције у смањење емисије или затварање термоелектране нису само питање правне, него и моралне обавезе, упозорила је Јоана Киута, координаторка за енергетику из мреже CEE Bankwatch и једна од ауторки извештаја.
