Стручњаци их сврставају у групу штеточина, заједно са пацовима, крпељима и стеницама, а како је за лист „Дневник” рекао руководилац Центра изузетних вредности, Центра за векторе болести и климатске промене, у оквиру концепта свеобухватно здравље са Пољопривредног факултета проф. др Душан Петрић, зато се и код нас, по угледу на неке светске и европске земље, развија иновативна техника за сузбијање, конкретно азијског тиграстог комарца.
- У Војводини смо до сада регистровали 33 врсте домаћих комараца, док је 2010. године наше просторе почео да се насељава инвазивни азијски тиграсти комарац – прича професор Петрић, објаснивши да је неко време стагнирао на граничном прелазу Батровци, да би се 2017. године почео ширити по Војводини. – Његово сузбијање је изузетно тешко, јер женка може да положи јаја на било ком месту које садржи воду, од старе заборављене гуме, преко чаше или посуде која задржава воду. Зато је њене ларве тешко наћи. Чак и они који се баве сузбијањем комараца не могу да нађу више од око 50 одсто места на којима живе, те самим тим половина популације није ни третирана. Још 2010. године смо подржали идеју колеге из Италије, проф. Ромеа Белинија, који је почео са методом отпуштања стерилних мужјака у природу, с обзиром на то да је та техника и раније доказана у сузбијању штеточина у пољопривреди.
Ове године сличан пројекат ће се реализовати у Пули и Португалији, док се метода практично примењује у Шпанији, у околини Валенсије, затим у Италији у околини Болоње, као и у Швајцарској и у околини Хајделберга у Немачкој. Изванредна је, јер се елиминише инвазивна врста из екосистема, нема штете по било који други организам и практично је еколошки најповољнији начин сузбијања. Недостатак је што се сузбија само једна врста, а овде имамо бар четири главна узнемиривача, међу којима су опасни кућни комарци, који могу пренети вирус Западног Нила. Зато је истраживачима у плану да у наредном периоду опробају технику баш на тој врсти.
Како каже, 40 година се тако успешно интервенише на врсти медитеранске воћне мушице, која прави штете на свим воћним врстама у свету (Цератитис цапитата). Захваљујући отпуштању стерилних мужјака, у природу, избачена је из Америке, а потиснута из Мексика, према средини полуострва који повезује Северну и Јужну Америку.
- За примену те технике морамо да имамо постројење које ће произвести много комараца, а ми ћемо наше сада увести из Италије, јер тамо имају све услове – наставља причу наш саговорник. - Зарад тестирања смо скупили 1.000 јаја прошле године позиционим клопкама и послали их у Италију, што је довољно да они почну производњу. Тамо су их умножили и ове године ће нам вратити око 200.000 наших стерилисаних одраслих мужјака, што је добро јер се не уносе нове популације. Пошто је далека релација, постоји могућност да им се смањи снага, што ћемо такође проверити. Затим ћемо узорке обојити флуресцентним бојама ради препознавања и у августу, у четири наврата ћемо пустити стерилисане мужјаке око Улице Васе Стајића, јер их ту пратимо последњих неколико година.
Професор је напоменуо да ће тако добити значајне информације: колико дуго могу да лете, али и преживе у нашим условима, што је важно да би знали на колико места треба да их пуштају. Важно је да знају колика је популација која тамо живи. Улица је близу факултета, па у случају да почну са сопственом производњом тих инвазивних крвопија, важно је да могу брзо да их донесу на место збивања. Ту је и пуно кућа са двориштима, а жеља истраживача је да посматрају како се шире у градским условима. То су све врло важне ствари, како би правилно конципирали сузбијање следеће године.
- Тестирањима пуштамо четири стерилна мужјака на једну женку азијског тиграстог комарца, а тако ће се утврдити колика је њихова популација која живи у тој околини – истиче Петрић. - Критичан моменат је време које ће комарци провести на Царини, јер ако се дуже задрже, могуће је да ће бити у лошем стању. Надамо се да ћемо наићи на разумевање наших цариника, те да ће све проћи што је брже могуће, уз поштовање свих процедура које су потребне за увоз.
Ивана Бакмаз
