Јовић је на дијализи две године, годину и по је на листи чекања за трансплантацију, а како је мајка детета од четири и по године, запослена је и уз то сваког другог дана проводи пет и по сати на дијализи, каже за Танјуг да проживљава агонију, јер не успева нормално да функционише и све обавезе уклопи.
Наводи и да је тема трансплантације непозната у друштву и да је потребна национална кампања која укључује и подршку Цркве, која би грађанима преко доктора, пацијената, медија, указала на то да мождану смрт констатује конзилијум од најмање осам лекара и да наде за тог човека нема, а може да спаси осам других живота.
Пре короне, како каже, рађено је до 60 трансплантација, јер је у Србији до 2018. године постојао Закон о донорским картицама.
"Чак и са тим законом, када би се појавио пацијент којем је констатована мождана смрт, лекари су питали породицу за донацију органа", казала је Јовић, додајући да је нови Закон о трансплантацији исти као и у другим европским земљама и подразумева да се пита породица.
Како истиче, зато је и битна национална кампања и да се прича унутар породица.
Јовић тренутно прикупља преко фондације "Буди хуман" новац да оде на трансплантацију у Белорусију, а како каже, на то се одлучила из очаја.
"То је пораз. Да је нешто кренуло да се ради, да је урађено пет трансплантиција ове године, рекла бих одлично је, почело је да се ради, сачекаћу - сада је у Божијим рукама. С обзиром да се то не дешава, а имам дете којем је потребна мајка, започела сам да сакупљам новац", испричала је Јовић.
Наводи да се трансплантације тамо често раде, тако да има и пацијената из Републике Српске којима држава и плаћа те операције.
"Наша држава ако неће, ако не може да ради трансплантације, нека плати својим грађанима у иностранству, јер срамота је да просимо за трансплантације које се раде већ 50 година", наводи Јовић и додаје да се трансплантације највише раде у католичким земљама. јер имају велику подршку и црквене заједнице.
