Нису богаташи, не раде високоплаћење послове, али су се организовали и уз помоћ пријатеља садам дана донирли храну најугорженијим, а да нуде помоћ објавили су путем друштвених мрежа и информисали људе где да дођу.
Пријатељ им је уступио своју кафану, јер она сада не ради, и ту долазе сви они којима је помоћ у храни потребна, а није их мало, кажу.
"Покренули смо акцију јер смо видели да постоји много људи који су гладни. Желели смо да видимо осмех на њиховим лицима", објаснио је Ђурић, рођени пореклом из Лапова.
Људи би долазили забринути, а одлазили су са осмехом на лицу, јер су кући понели кесу пуну хране довољне за више дана.
Дејан Мијаиловић, који је као и Ђурић рођени Бечлија, а пореклом из Крагујевца, каже да у актуелној ситуацији постоји много угрожених.
"Ми желимо и да помогнемо угроженима у Србији, али не можемо помоћ да носимо тамо због затворених граница. Видећемо ако и то будемо могли некако да реализујемо", прича Жељко Мијаиловић, рођен у Смедеревског Паланци.
Зато, каже , помажу људима са простора бивше Југославије, који су овде радили као сезонци или без папира, који се враћају са границе.
"Чули смо да су остали блокирани у Бечу, а да немају пара да се хране. Они чак имају проблем и са смештајем, а ми смо им барем помогли са намирницама. Такође код нас по помоћ долазили су и пензионери Бечлије који имају мале пензије", прича он.
Како кажу никог нису питали ко је, шта је, нити да ли му треба помоћ, јер ако је већ дошао по намирнице онда то није учинио ако нема потребу за тим.
И нису, каже, обраћали ни пажњу које ко је које националности, вере ...и по храну су кажу долазили не само наши грађани, већ и Бугари, Румуни...
Они су у простору који су добили на коришћење, као и набавци, проводили читав дан, а сада апелују да неко следећи настави ову акцаијум а они ће и даље помагати и донирати.
Иначе да би могли, у време ограничене слободе кретања да спроведу своју акцију, морали су је пријавити аустријским властима.
