Иако је свесна да уметност није код нас толико сигурна, решила је да је усклади са својим будућим звањем лекара, с обзиром на то да студира медицину на Војномедицинској академији (ВМА) у Београду, али као цивилни студент, не као кадет. Тим пре је њен хоби необичан, нарочито ако јој поверујемо на реч да на факултет иде са све вилењачким минђушама... А верујемо јој!
Љубав и потреба за креативношћу настала је још у основној школи, када је била и најизраженија, да би током средње све стагнирало и дочекало прави тренутак да се у најмагичнијем облику врати у Ивин живот, што можете видети на њеном Инстаграм профилу „Vilivas Heart”.
- Скоро сам схватила да ми све то фали - признаје млада уметница и будућа лекарка. - Медицина ће увек бити мој избор, али и уметност мора да се усклади јер је део мене и увек ће тако бити. Пре пола године сам листала Инстаграм и Пинтерест и тамо сам пронашла гомилу људи који праве круне, минђуше, огрлице, све што је вилењачки и има магичне мотиве. Пронашла сам једну девојку, контактирала сам је, наручила једне минђуше, имам их и даље, супер су, али су ми и тада биле мале. Прстима сам их савијала, теглила, мењала док их нисам наместила... Онда сам решила да сама све то пробам, па сам наручила жице, перлице, нашла нека клешта и почела да правим. Сада, кад имам више слободног времена, почела сам опет све то да правим и онда ми је мама рекла да отворим Инстаграм налог и да људи бар виде мој рад јер је интересантно. Нисам била сигурна колико то њих може да занима, али сам одушевљена, брзо се све развило. Многи ме контактирају, све сам продала што сам направила, чак и оно што сам мислила да оставим за себе. У почетку сам радила и поруџбине, али сам престала с тим јер нисам имала времена и нервирало ме је на неки начин. Све су то били слични модели, па нисам стизала да урадим нешто ново, што ми је поента, да увек смишљам неке нове моделе. То ми је хоби, желим томе да се посветим, а највише уживам кад радим онако како сам замислила. Нисам мислила да се комерцијализујем и да штанцам исте моделе. Ево, сад сам направила нов, па убацујем полако и полудраго камење...
Које материјале користиш и колико је тешко набавити их, нарочито сад кад почињеш да комбинујеш и полудраго камење?
- Код нас је то мало зезнуто, кад тако морам да кажем. Има неколико онлајн продавница репроматеријала и само једна има све те жице одређених дебљина које мени требају, и то само бакарну и посребрену, што ми делује као најбољи избор. Проблем је што, кад поручим, морам да чекам две недеље да ми стигне, што је цимање. А перлице, нарочито те у облику сузе које иду у круне, тешко се налазе, нарочито одређене боје, па имају само једну нијансу, један комад, буду мање или веће, па увек морам нешто ново да тражим, али се снађем.
Оно што је баш специфично и карактеристично за накит који правиш, иако може да се носи сваки дан, његова основа је, да тако кажем - вилењачка. Откуд баш та прича? Јеси ли неко ко је одрастао уз „Господаре прстенова” и епску фантастику уопште, па отуд љубав према томе или је у питању искључиво твој сензибилитет зеленооке плавуше?
- У принципу, сањар сам по природи и све што је необично мени се допада. Волим све што је уникатно, што људи можда на први мах не би понели, ја бих то пробала. Штавише, тек сам сад ушла у тај свет епске фантастике и почела сам да читам књиге, тако да само ми се допало кад сам негде видела.
Добро, али можемо пронаћи и неку скривену повезаност, будући да си будући лекар, а вилењаци дуууугоооо живе... Можда у томе лежи нека магија.
- Да, да, да... О томе нисам размишљала! Могуће, све је повезано.
Шта те инспирише да правиш и експериментишеш, смишљаш нове моделе?
- Шта знам... Углавном узмем жицу, ставим је на своје уши и како ми у том тренутку сине идеја, тако је и преламам. У почетку сам скицирала, али ми се крајњи резултат много разликује од те почетне скице и онда сам престала да цртам, већ само кренем да радим и на крају видим где ме одведе. Нарочито када су круне у питању, много ми је тешко да направим две исте. Кренем да савијам и кад кренем с тањим жицама да правим, како ме рука води у том тренутку, тако и направим. Само ми је битно које ће боје преовладавати.
Кад радиш сетове, ту су круна и две минђуше?
- Да, мада може и одвојено да се купи, али кад правим волим да то буде цео сет.
Правиш и огрлице и...
- Полако крећем са огрлицама, видећеш како сам замислила да изгледају и допадају ми се, необичне су, уклапају се уз сетове, све је вилински рад. Планирам да правим и прстење, али сам приметила да их много њих већ прави, па морам да смислим како да зачиним мало. Прво сам решила да уз сетове направим наруквице за горњи део руке, па ћу и то почети да уклапам.
Имаш ли неке планове за даље, нарочито сад кад ти је развијен и Инстаграм профил?
- Немам, нисам ни ово очекивала да ће се овако брзо развити. Све радим спонтано, па видећемо. За сада желим да најбоље радим сетове и минђуше, да се извештим у томе, а све остало ће бити успут, зависи како се одвија.
Откуд назив Инстаграма?
- Нисам знала како да назовем страницу и тата је дошао на идеју да спојим своје име Ива и виле, вилењаци, па је тако настала Вилива.
Леа Радловачки
