На том такмичењу учествују представници шест европских земаља: из Литваније, Летоније, Пољске, Чешке, Белгије и Србије, а треће ће бити у Новом Саду од 22. до 25. јула. Јелена је иначе студент мастер студија на ФТН-у, на смеру рачунарства и аутоматике.
- Ново културно насеље ми је запало за око пре коју годину јер живим на Новом насељу и свидели су ми се програми које праве - објашњава наша саговорница. - Тако сам, мало по мало, почела да сарађујем са њима, од волонтирања до других ствари, па су ми рекли и за ово такмичење. И мени је прва реакција била - шта ћу ја тамо, али ми је, с друге стране, звучало занимљиво јер сам видела то као прилику да сазнам како се стичу вештине комуницирања и убедљивог говорништва.
Јеси ли имала ранијег искуства у дебати?
- Не, баш ни мало. Али, морам да кажем и да већина осталих људи на том такмичењу није имала претходног сусрета са дебатом, тако да нисам баш толики „вундеркинд”. То је све некако ишло постепено, јер смо у читавом том програму имали прво предавања о неким битним темама које би нам касније могле бити занимљиве за дебату, као што су климатске промене, активизам, медији и слично. После тога смо имали део на ком смо имали дебатне тренинге у оквиру којих смо учили структуру дебате, технике и ту је било мало климаво, требало је времена да се привикнемо. Али, ми учесници и организатори добро функционишемо, па смо могли да се разумемо како све то треба да изгледа.
Која је била тема на коју је твој тим дебатовао и победио?
- У квалификацијама смо имали тему „Да ли треба уводити квоте по половима у Европском парламенту”, а у финалу смо имали тему „Да ли истополни бракови треба да буду легализовани у Европској унији”.
И, у ком си ти била тиму?
- За прву тему сам била у контратиму, а за другу у афирмативном тиму.
Шта си навела као аргументе зашто треба легализовати истополне бракове?
- Првенствено људска права и то што сматрам да је сасвим нормално да сви имамо иста права. Показало се да постоји много ситуацијама да није природно да се тим људима одузимају деца или да немају иста права.
Пази, таква тема је зицер кад си у афирмацији, с обзиром на то да Европска унија посебно ставља акценат на људска права, па је ово било непогрешиво да ћете однети победу...
- Искрено, бојала сам се шта ће бити ако ме ставе у контра страну, јер ти ту не бираш, а како било шта да кажеш, а да не звучиш као највећи хомофоб. Али добро...
Сад кад смо се дотакли те теме о ЛГБТ правима, како би оценила - каква је ситуација код нас? Какве ставове имају млади и да ли ту може нешто да се мења на боље?
- Млади са којима ја комуницирам имају доста отворене ставове према свему томе. Не мислим да европских вредности нема код нас... Не могу да кажем да је лоша ситуација, али с друге стране, имамо прилику да видимо и екстремне случајеве и то је нешто на чему треба радити. Неком едукацијом, можда, подизањем свести, не знам како другачије то да средимо...
Како су ти се чинили други млади које си сусрела на такмичењу? Било је и више вас из Новог Сада... Колико твоји вршњаци имају развијену способност комуникације и критичког, рационалног размишљања?
- Искрено, сви ми који смо отишли из Србије, чинимо се доста способнима. Не знам да ли сам пристрасна...
Није што су твоји...
- Да, да, није што су моји, али најбољи смо... Јесмо сви имали период прилагођавања и требало је и размишљати на енглеском како бисмо изнели све аргументе како треба. Дефинитивно је било климавих корака, али све у свему, мислим да смо се доста добро прилагодили и у односу на људе из других земаља, мислим да смо сви ту негде.
Планираш ли да се сад мало више убациш у дебатне воде?
- Можда, јер сам схватила да ми је занимљивије него што сам мислила да ће бити. Мада, и даље бих остала првенствено у својој струци, а дебату бих увела као хоби.
Припремила: Леа Радловачки
