Та организација недавно је поново покренула часопис „Змај.” настављајући некадашњи рад славних песника попут Мире Алечковић, Десанке Максимовић, Мике Антића, Оскара Давича и других.
- Након много времена створила се нека херметичка празнина која је у Србији изражена недостатком конзумације књижевности у општем слоју друштва - каже наш саговорник. - Ако се вратимо у давне почетке настанка листа, морамо разумети да су сви аутори опште конципирање посветили младима. Сам назив часописа је изузетно симболичан, из више разлога: првенствено, јер га једни тумаче као надимак нашег познатог писца Јована Јовановића Змаја, а са друге стране, неко га тумачи и као „словоцифрени“ назив (3. мај - Змај). Говоримо о битном сегменту културе, јер уколико не наставимо да проповедамо мисао књижевности, књижевна сцена ће и даље бити девалвирана многим „самопрозваним“ књижевницима и људи и даље неће имати прилику да науче да разликују шунд од квалитетног дела. Удружење наставља тамо где је стао тим уредника „Змаја“ и надовезујемо се на поруку његовог последњег редакцијског одбора: „ ‘Змај’ ће, надамо се, верујемо, сигурни смо, и опстати, и остати. И поред свега. И упркос свему.“. У складу са данашњом уређивачком политиком, „Змај“ ће доживети одређене промене. О тим стварима јавност ће бити упозната непосредно пре изласка првог броја. За Ваш лист могу казати да ћемо се водити идеолошким виђењем претходних уредника и да ће се у највећем делу налазити тематика дечје књижевности.
Ко све учествује у креирању листа?
- Наш тим је млад. Неки од њих су професори српског језика и књижевности, а други део људи су неафирмисани књижевници који својим доприносом употпуњују актуелну књижевну сцену. Поред њих, велики број познатих искусних писаца прати наш рад, те у том сегменту много савета произилази од њих.
Откуд идеја за оснивање Удружења, па и покретање листа?
- УМКС је настало из велике потребе да се обнови морал и поштовање књижевности и језичке културе. Живимо у турбулентном периоду, што са собом повлачи одређену ноту „недоступности“ читању. Баш из тог разлога, проф. др Мила Алечковић, Добрица Ерић, Гроздана Олујић и моја маленкост одлучили смо да оснујемо својствену организацију, не само у Србији, већ у свету. Схватање једне идеје која је данас свима предочена нашим радом мора бити усмерено првенствено на младе песнике/писце, јер они баш на прави начин доносе своје приче, односно стихове. Радили смо и радићемо што марљивије. Покушаћемо да сви чују за нас. Ипак смо ми деца великих Срба, ако што су: Иво Андрић, Никола Тесла и остали. Баш из тог разлога морамо промовисати идеју писања, а сматрам да то успешно радимо.
Каква запажања имаш по питању књижевности и књижевних дела данас? Шта је заједничко савременим делима са неким од пре више деценија, па и векова, а које су највеће разлике?
- Да бих Вам одговорио на постављено питање, морамо прво анализирати интересовања људи у том периоду. Некада људи нису користили рачунаре, телефоне, таблете, те су се у жељи за неким додатним сазнањем хватали књиге. Лично сматрам да је разлика између тадашњих и данашњих савремених дела првенствено приступ истима онемогућио додатну популаризацију у односу на тада. Када узмемо у обзир да су у то време писали велики писци: Црњански, Селимовић, Нушић и др., схватимо да дела која проистичу из њихових пера бивају нешто запажено, јер просто су публикована на другачији начин. Данас када нам је све доступно онлајн, имамо изузетно велик опус чиме бисмо приступили, којој књизи, и све можемо прочитати из своје фотеље. Имамо приступ разним виртуелним библиотекама, те у једном моменту можемо започети читање и на десетине књига истовремено. Данас мноштво књига на интернету – а тада једна, једва купљена, књига за читање.
Колико су млади данас заинтересовани за књижевност, како за стварање, тако и за конзумирање?
- Млади јесу заинтересовани за књижевност, али им она није усађена васпитањем, већ је одабир сваке индивидуе. Познато нам је да стваралаца и не може бити много. Међутим, са друге стране, они који себе препознају као особу од изузетног доприноса, креираће „то нешто“ и публиковати свима нама.
Постоје ли нека упутства којима треба да се водимо како не бисмо срозали уметност?
- Постоји једно упутство које ће можда и читаоцима бити од користи: сви ви који пишете, или планирате да почнете, водите се својим срцем, јер ће оно у правом контексту, баш таквим каквим јесте, осликати и ваше дело. То би био мој савет, а сматрам, искрено, да га се многи придржавају.
Који су вам дугорочни планови и какве промене очекујеш да ће се десити захваљујући вашем раду?
- Ми са сигурношћу не можемо казивати о променама које ће настати након издавања „Змаја“ данас, али вама и вашим читаоцима могу поручити једну битну ствар, да ћемо остати иновативни, квалитетни и, пре свега, изузетно мотивисани за даље презентовање нашег језика и културе.
Имаш ли неки предлог, која су то дела која би свака млада особа требало да прочита?
- Поред незаобилазне Десанке Максимовић, Мире Алечковић, Добрице Ерића, Гроздане Олујић, предлажем да читамо све оно што нам је остављено у наслеђе а што се с правом може назвати књижевношћу. Нека дела остају вечна, а она сама по себи доказују да се заиста и требају читати. Надам се да ћемо кроз неколико десетина година са задовољством читати дела која су први пут издата у неком од наших бројева „Змаја“.
Леа Радловачки
