Патријарха Павла много тога веже за Западну Србију и град Чачак, а малој српској Светој Гори како још називају у Овчар Бању је провео и своје прве монашке дане.
Након трогодишњег искушеничког стажа у манастиру Благовештење од 1945. до 1948. године, у цркви овог манастира се замонашио, а своје световно име Гојко (Стојчевић) заменио именом Павле, према апсостолу Павлу. За духовника је изабрао старешину манастира Јовање, јеромонаха Макарија Миловановића. Благовештење је био један од манастира у коме је често боравио и ради окрепљења телесне снаге у бањским изворима и мира у молитиви и размишљању.
Осим овог манастира, велики значај за живот патријарха Павла има још један светиња у близини града Чачка, а то је манастир Вујан у ком се излечио од туберкулозе 1946. године. Он је тада до богомоље пролазио пешке пумовитим стазама, које се данас називају управо Стазе патријарха Павла или стазе здравља.
- Причали су ми да је тим путем ишао пешке од манастира до лекара у бању Горњу Трепчу. Ми смо као деца овуда пролазили и надали се да ћемо га можда срести - прича стари мештанин села Горња Трепча.
Иако су му лекари предвиђали само неколико месеци живота, тад искушеник у манастиру Гојко Стојчевић, а касније српски патријарх Павле, доживео је исцелење. У знак захвалности ручно је изрезбарио мали дрвени крст који се и данас чува у манастирској ризници као светиња.
У овом шумадијском селу поносни су што је патријарх оздравио управо овде и да се то не би заборавило мештани су покренули иницијативу да се стаза којом је пролазио назове по њему – Стаза патријарха Павла.
- То је стаза здравља и стаза исцелења. Сигуран сам да за Србе има симболичку вредност. Треба да пратимо стазу патријарху Павла и као појединци и као народ. Сама шетња овуда има лековити значај и даје мир - каже мештанин.
Стаза која спаја манастир Вујан и Атомску бању Горњу Трепчу дугачка је 4,5 километара и представља природну оазу на обронцима Вујна, а скоро је добила нову сигнализацију како би пут био олакшан свим путницима намерницима.
(РИНА)
