Када су ми извадили воду, открили су да имам карцином. Одмах сам пребачена на Институт за плућне болести и постављена ми је дијагноза адено карцином плућа четвртог степена. Никада нисам ни посумњала да сам болесна, иако су и мајка и деда имали рак, а онда сам добила такву дијагнозу. Није то било лако прихватити - прича Ерика Кери (45) из Кикинде која на Институту за плућне болести Војводине у Сремској Каменици сада добија савремену биолошку терапију.
У тренутку када јој је откривна болест, прогнозе нису биле добре. Ерика Кери је имала велико поверење у тим лекара и прихватила је да уз хемиотрапију добија и биолошку терапију, а од како је завршила свих шест циклуса хемиотерапије, добија само биолошку терапију.
- Једном сам хтела да ставим маскару и тек тада сам видела да немам трепавице. Када сам завршила хемиотерапију отишла сам са ћерком на море. Без косе, обрва и трепавица ишла сам на плажу са марамом на глави. Децу је моја болест погодила више него мене - присећа се ова храбра жена која је до сада прошла кроз 30 циклуса терапије.
Сада добија само биолошку терапију на три недеље и нема никаквих проблема, а хемиотерапију је тешко подносила, јер је имала мучнине и друге тегобе које углавном прате ово лечење.
Институт за плућне болести Војводине има централни болнички регистар за карцином плућа, јединствен у Србији и у току прошле године, откривено је 1.453 нових случајева карцинома плућа. Од укупно 7.047 хоспитализација, у Институту је лечен 2.471 пацијент са карциномом плућа. Кроз дневну болницу је у 2017. години прошло 3.148 пацијената.
- Двадесетог дана од терапије дођем на Институт, уради се снимање и сутрадан добијем биолошку терапију. Ја се добро осећам, све једем, угојила сам се десет килограма и уживам у игри са децом и унуцима. Када ми је постављена дијагноза, од мене није било ништа. Имала сам болове, карцином четвртог степена, метастазе. Са бронха је карцином прешао на плућа, а честице рака биле су и у срчаној и у плућној марамици, те стога нисам могла да будем оперисана. Сада се карцином смањује, на свакој контроли је све мањи. Да нисам прихватила биолошку терапију, не би ме било - истакла је Кери и напоменула како је тим лекара који води доцент др Бојан Зарић био позитиван, те је и она са позитивним ставом ушла у борбу против болести.
Шансе за успешно излечење од рака плућа раније су имали само пацијенти којима се болест открије у раној фази и који су оперисани, а ситуација се мења појавом персолизоване, циљане молекуларне-биолошке терапије и имунолошке терапије. Најсавременије терапије укључују се оним пацијентима код којих се утврди постојање биомаркера који су показатељи вероватноће да ће пацијент реаговати на неку од тих терапија, а може да дође до потпуног или делимичног повлачење тумора, те карцином плућа, постаје све више хронична, а не смртоносна болест.
Начелник Центра за клиничка испитивања у Институту за плућне болести Војводине доцент др Бојан Зарић каже да се уз савремене лекове удвостручује, па и утростручује дужина преживљавања пацијената.
- Некада је животни век пацијената био од шест до девет месеци, ретко једна година, а сада са удаљеним метастазама говоримо о две и три године, а може да буде и пет година преживљавања са метастаским карциномом - рекао је др Зарић и додао како би Институт годишње имао укупно око 50 пацијената којима по индикацијама одговара биолошка терапија и од 80 до 100 оних који би били кандидати за имунотерапију.
Начелница Дневне болнице доцент др Далиборка Бурсаћ истиче да су пацијенти који имају локално узнапредовали и метастаски карцином плућа најтежи болесници и да је ту потребно ангажовање целе породице.
- Добро би било да се болест раније открије, како би пацијенти могли и да се оперишу. Иновативни лекови су доживели процват и ми имамо 47 пацијената у Дневној болници који добијају биолошку терапију на терет РФЗО, четворо њих који добијају имунотрапију из донација и оне који добијају другу имунотерапију у клиничким испитивањима - навела је др Бурсаћ и напоменула како је уз савремене терапије пацијентима продужен живот, али им је бољи и квалитет живота.
Пушење је главни фактор ризика за настанак рака плућа и оно је одговорно за појаву болести код приближно 90 одсто мушкараца и 80 одсто жена. Званична истраживања из 2014. године, показују да у Србији око 35 одсто популације пуши.
Управник Клинике за пулмолошку онкологију др Горан Стојановић каже да је цена једне имунотрапије на месечном нивоу о 6.000 до 8.000 евра, али сматра да цена не сме да буде водиља, јер карцином плућа прати највећа смртност.
- Институт за плућне болести Војводине једина је установа у земљи која има комплетно заокружно лечење, од постављања дијагнозе, до тестирања, лечења, радиотерапије. На зрачење се чека до две недеље, тако да немамо листу чекања. Једини можемо да понудимо сву биолошку терапију и из донација имамо обзбеђену имунотрапију за 20 болесника- истакао је др Стојановић.
Директор Института професор др Илија Андријевић рекао је приликом посете Удружења за бробу против рака плућа “Пуним плућима” да ова установа годишње има више од 7.200 пацијната и од 35.000 до 40.000 амбулантних прегледа.
- Оперишемо око 1.300 пацијената годишње, углавном са карциномом плућа, а годишње имамо 2.100 хоспитализација и око 1.400 новооткривених карцинома плућа, што је око 120 месечно - казао је др Андријевић и напоменуо да је тај број већи, али становици делова Војводине гравитирају ка Београду, те нису заведени у регистру Института.
Иначе, од карцинома плућа годишње у Србији оболи готово 6.000, а умре више од 4.600 особа. То практично значи да се просечно сваки дан, код 20 особа дијагностикује рак плућа, а сваког дана 12 особа изгуби битку са овом тешком болешћу.
Љ. Петровић
