У Парку избрисаних, споменик у облику горњег дела слова Ћ, подсећање је на најгрубље кршење људских права у модерној Словенији.
Пре 31 годину у Словенији готово 26.000 људи преко ноћи је избрисано из регистра становника. Заједничко им је било једно – презиме са словом "ћ" на крају. Годину пошто је прогласила независност од тадашње Југославије, држава је онима које је означила другоразредним Југословенима ускратила право на посао, школовање, здравствену заштиту.
Пре 31 годину у Словенији готово 26.000 људи преко ноћи је избрисано из регистра становника. Заједничко им је било једно – презиме са словом "ћ" на крају. Годину пошто је прогласила независност од тадашње Југославије, држава је онима које је означила другоразредним Југословенима ускратила право на посао, школовање, здравствену заштиту.
Te 1992. држава у којој сам рођена избрисала ме је из регистра становника. Зашто бих остала? Онда сам постављала себи то питање. Зашто бих живела у земљи која се према мени односила као зла маћеха, каже за Радио-телевизију Србије Катарина Кечек, новинарка.
Симбол обесправљености сада је споменик – сећање на прошлост са којом се Словенци суочавају.
Споменик избрисанима у Љубљани, идејно решење Вука Ћосића, Александра Вујовића и Ирене Веле, откривен је у кругу некадашње фабрике бицикала Рог, претворене у Парк избрисаних на иницијативу словеначког Амнести интернешенела. Три деценије касније, услове да поврати грађанска права у Словенији, стекла је тек половина избрисаних.
