У јуну је, осим редовног завршног испита, било 1.430 различитих тестова из једног предмета, који су били одговор на њихове разнолике потребе и капацитете у погледу телесних, моторичких, чулних или интелектуалних сметњи односно живота у социјално нестимулативној средини, говоре недавно објављени подаци из базе уписа коју администрира Министарство просвете. За 918 ученика (38,2 одсто), прилагођавани су само услови (ИОП 1): простор, начин задавања задатака, асистенција током израде и слично, док су тестови били исти. За 1.430 малих матураната који су пратили наставу по ИОП-у 2 (59,4 одсто), школски тимови су креирали завршни испит са сниженим захтевима.
Да ли због сложене папирологије или додатног посла, регистрованих талената, за које такође постоје индивидуални образовни планови (ИОП 3) будући да напредују брже од своје генерације, готово да није било – од укупно 68.504 основаца, само 58 ученика (2,4 одсто), што је диспропорционално са податком Завода за вредновање образовања и васпитања да је чак сваки седми свршени основац био носилац Вукове дипломе.
У односу на пол, од укупног броја ученика који су похађали наставу по неком од ИОП-а, 61,7 одсто је било дечака, а 38,3 одсто девојчица. Највише таквих ђака припада већинској популацији која је испит полагала на српском језику (2.254 ученика, то јест 93,7 одсто од укупног броја ИОП-оваца). Међу децом припадницима националних мањина било је 125 оних који су тестове радили на мађарском језику, девет на словачком, пет на румунском, четири на русинском, три на хрватском и по два ученика на албанском, бугарском и босанском. Анализа података показује да је највећи проценат ученика са ИОП-ом у Београду, што је очекивано с обзиром на величину тог округа, док таквих ђака минуле школске године није било у Косовском, Пећком и Призренском округу. Како наводе из ресорног министарства, број такве деце на нивоу округа не кореспондира нужно са укупним бројем ученика по управним подручјима, што се, између осталог, може објаснити и разликама у процени потребне подршке ученицима.
Према наведеним квантитативним показатељима, закључују да су школе и 2019/2020. примењивале смернице које су биле саставни део Стручног упутства, што указује на то да се постојећи механизми подршке користе, али се не зна да ли је одговорено на потребе свих ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом, јер је у поређењу са претходном годином чак троструко смањен број ђака који наставу похађају по сва три ИОП-а.
Завршни испит је обавезан за све ученике у Републици Србији, па тако и за ђаке са сметњама у развоју и инвалидитетом, чиме се обезбеђује њихов равноправнији положај у образовању. У складу са системским законом, они имају право на прилагођавање услова и садржаја мале матуре. На основу података о степену и врсти потешкоћа ученика, које су прикупиле школске управе, основне школе примениле су различита решења, док је Завод унапређивање квалитета образовања прилагођавао и организовао штампање испитног материјала на Брајевом писму и са графичким преобликовањем, а за слабовиде ученике, према индивидуалним потребама, штампани су тестови са увећаним форматом слова, симбола и слика према. На основу одговарајуће здравствене и школске документације која се односи на индивидуални образовни план, постоји могућност да се неки ученици ослободе обавезе полагања дела испита или испита у целини, о чему мишљење доноси надлежна интерресорна комисија коју именују органи локалне управе, наводе у документу.
С. Милачић
