Истакао је да половина од укупног броја погинулих и повређених од 2016. јесу млади, углавном тинејџери старости 14, 15 и 16 година.
Станисављевић је истакао да су последњи случајеви који су се догодили у Руми, где је струјни удар усмртио дечака, и у Параћину, који је од струјног удара задобио озбиљне опекотине, два од укупно пет колико их је било ове године.
Нагласио је да ИЖС често апелује и упозорава да је пењање по вагонима, али и ходање по шинама опасно и да се може завршити смрћу или тешким опекотинама.
Указао је да се углавном млади пењу на теретне вагоне, јер су приступачнији због степеница, и то чине из два разлога - или да би се доказали пред друштвом или да би направили селфи.
Објаснио је и да у неким ситуацијама није неопходно да се попну на вагон, већ је довољно да упадну у струјно коло које је удаљено и по пет или шест метара од каблова и задобију тешке опекотине од струје.
Станисављевић је казао да кроз каблове протиче струја снаге 25.000 волти.
Каже да се са тим проблемом не суочавају само српске железнице већ да је то глобални проблем.
Говорећи о решењима, Станисављевић је објаснио да је немогуће оградити три и по хиљаде километара пруга у Србији, као и да је тешко искључити струју, јер међу вагонима има оних који чекају на саобраћај.
Најбоље решење, истиче Станисављевић, јесте едукација младих и информисање о опасности струјног кола.
"Све наше железничке станице имају окачена упозорења, да није дозвољено кретање по прузи, али и медији нас подржавају и стално преносе наша упозорења и апеле о опасности струјног кола како би се спречили трагични случајеви", рекао је Станисављевић.
Додао је и да су предавачи ИЖС обишли велики број школа како би упозорили углавном дечаке од првог до четврог разреда.
Станисављевић каже да је тај проблем распрострањен по читавој Србији, те да су се несреће на пругама дешавале и у Шиду, Суботици, Јагодини, Руми, Малој Плани, Нишу...
