Детектори су потпуно безопасни, а мерење траје три месеца и затим ће се уређаји послати у лабораторију у Шведску на очитавање.Уколико се утврди да радона има у већој концентрацији од дозвољене,о томе ће бити обавештена и та установа и Министарство просвете, а уклањање се једноставно решава тако што се отвори прозор и мало више проветрава просторија.
Радон, природни радиоактивни гас без боје и мириса, саставни је део животне средине. Припада групи инертних гасова, што значи да јако тешко ступа у хемијске везе са другим елементима, а као гас, јако је продоран и има особину да се нагомилава у затвореним просторијама. С обзиром на то да је радон радиоактивни гас, представља фактор који има штетан утицај на здравље становништва.
Радон настаје као продукт у природном радиоактивном низу 238U у земљишту и релативно лако доспева до површине земље а затим продире у стамбене објекте. Такође, налази се у грађевинском материјалу, па тако доспева у затворене, боравишне или радне просторије. У укупној средњој ефективној годишњој дози коју становништво прими од свих извора природне радиоактивности, радон чини готово 50 одсто.
Штетно дејство радона доказано је у великом броју епидемиолошких студија тако да је Светска здравствена организација 2009. прогласила радон за други по значају узрочник добијања рака плућа, а следеће године га је сврстала и у ред главних загађивача ваздуха у затвореним просторијама.
Због свега тога, проблему радона приступа се озбиљно и у великом броју земаља, пре свега у државама Европске уније, где постоје национални програми радона који у основи имају мултидисциплинарни карактер и захтевају ангажман великог броја стручњака: од истраживача који се баве радијационом физиком, хемијом, биологијом до специјалиста из разних области медицине.
У 2015. години уСрбији је у три одсто објеката измерено веће присуство радона од дозвољеног, а тек у 0,3 одсто објеката та концентрација била је висока. Према подацима Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења, на територији Србије није се издвојила ниједна област с високом концентрацијом радона, док се регион Зрењанина, Смедерева и Пожаревца убраја у оне са средњом вредношћу тог гаса, а Крагујевац и Пирот у регионе са најниже забележеним концентрацијама.
Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије, као регулаторно тело у области јонизујућих зрачења, покренула је изградњу ефикасног националног система заштите од радона, и то кроз национални програм мерења радона, дефинисање начина и методе мапирања територије наше земље (развојем радонске мапе), одређивање референтног нивоа концентрације радона за Србију, изградњу система контроле радона у затвореном простору и система смањења нивоа радона.
Шири смисао Националне стратегије мерења, као и система заштите од штетног дејства овог радиоактивног гаса, обухватио би решавање смањења дугорочних ризика излагању радона у затвореном простору, анализу земљишта и грађевинског материјала који се користи у изградњи, као и мере у спречавању уласка радона у новоизграђене објекте. Те мере могле би бити препознате као еколошки елементи градње и у националним законима везаним за грађевинарство.
Дуготрајно, концентрација радона се мери коришћењем пасивних уређаја у којима је детекторска средина један од стандардних траг - детектора алфа честица.
Примена је веома једноставна. Пасивни радонски дозиметар постави се у део просторије где нема потребе за честим померањима, углавом на орманима, креденцима или полицама с књигама, мада је могуће и да се окачи на лустер, само је битно да не буде у близини извора топлоте. Након излагања ваздуху (најчешће се ради о три или шест месеци), пасивни радонски уређај шаље се у лабораторије у којима се детектори, након хемијског развијања, очитају. На тај начин, могуће је добити процену дозе коју приме они који бораве у испитиваној просторији за годину дана. По тренутно актуелној регулативи, интервентни ниво радона у затвореним просторијама у кућама и становима је 200Бљ/м3 за ново изграђене стамбене објекте и 400bq/m3 за постојеће стамбене објекте. У мерењу концентрације овог природног гаса Србији помаже Међународна агенција за атомску енергију.
Д. Девечерски
