У нашој земљи око 200.000 људи има рак. То значи да више од пола милиона грађана Србије сваки дан живи са канцером или има оболелог члана породице или пријатеља. Они иду код лекара, заказују терапије, одлазе на контроле и чекају резултате или помажу и подржавају најближе који се боре са суровим непријатељем. На мапи Европе, Србија се налази на 18. позицији по учесталости оболевања од рака, али по смртности наша земља и даље заузима 1. место.
Оља Ћоровић из Удружења пацијената за борбу против рака плућа „Пуним плућима“ и потпредседница Форума пацијената Србије казала је да је време у лечењу рака најважнији ресурс и савезник. Годинама понављамо да је рак излечив уколико се открије на време. Ипак, време за онколошке пацијенте у Србији је и даље непремостив противник, јер се дешава да се пацијенти касно обрате лекару, а онда проведу више месеци у процесу дијагностике, бројних прегледа, конзилијума, лабораторија, упута и комисија.
- Када заврше са свим тим процедурама, здравствено стање им је такво да лекари могу само да констатују да је болест узнапредовала. Из тог разлога, заједно морамо да радимо на превенцији, скринингу, али и на што бољем статусу пацијената, којима на жалост још није доступна сва неопходна иновативна терапија. Данас, уз помоћ савремених терапија, не треба губити наду, као на пример, када говоримо о најсмртоноснијем карциному, раку плућа. Ова болест више не мора да буде смртоносна. Наду да ће бити још боље, улило нам је и обећање надлежних из РФЗО да ће у најскорије време проширити индикације и повећати број оболелих који примају савремене имунолошке и циљане терапије – казала је Оља Ћоровић на Трећем онколошком форуму.
Без примарне здравствене заштите не може да се има добар скрининг, поручила је министарка здравља професорка др Даница Грујичић.
- Резултати истраживања су показали да 80 одсто испитаника највише верују свом изабраном лекару. Прво што морамо да урадимо је промена коефицијената и колективног уговора специјалистима из домова здравља и изједначити их са специјалистима који раде у секундарним и терцијарним центрима. С друге стране, морамо организовати примарну здравствену заштиту да она заиста буде доступна. Зашто скрининзи не успевају? Па зато што је некоме из села, које је од Ивањице удаљено 70 километара, тешко да дође. Морамо ми организовати транспорт или послати у то село покретни мамограф, на пример. Следећи Закон о здравственој заштити спушта специјалности као што су интерна медицина, неурологија, психијатрија, очне и ушне болести, медицину спорта и рада, као и физијатрију на ниво дома здравља, тако да ће доста ствари моћи да се заврши заправо у домовима здравља. Променили смо правилник о супспецијализацијама како бисмо надоместили, условно речено незнање лекара опште праксе. Донет је нови правилник о нерегистрованим лековима који нама омогућавају да не дођемо у ситуацију будемо дефицитарни и да зависимо само од Западне Европе. Можемо да увозимо лекове и из Кине, Индије и Русије. Није тачно да су то лекови мањег квалитета, све основне супстанце, које ми увозимо са запада, праве се у Индији и Кини. То ће нам омогућити да дођемо до јефтинијих лекова – рекла је министарка здравља.
Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водећи
Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању и те три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3 одсто свих нових случајева рака и 21,5 одсто свих смртних случајева од рака код мушкараца. Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена, 24,5 одсто свих новооткривених случајева рака, и водећи узрок смрти од рака код жена 15,5 одсто, а следе га рак плућа 13,7 одсто и рак дебелог црева 9,5 одсто.
Директорка РФЗО професорка др Сања Радојевић Шкодрић најавила је да ове године излази нова листа лекова на терет здравственог осигурања.
- Као што је најављено, планирали смо да прво пустимо оф лабел лекове, па онда терапијске алтернативе и на крају иновативне лекове. Немамо времена, буџет морамо да потрошимо, али из тог разлога ће изаћи једна листа. Тренутно се завршава анализа стављања нових иновативних лекова. У периоду од 2007. до 2015 стављено је укупно 21 лек на листу лекова, а од 2017. до 2023. чак 81 иновативни лек. Оно што недостаје и где нема уопште помаке, јесте регистар малигних пацијената, а да га имамо, наш посао би био много лакши –рекла је директорка РФЗО.
Председник Републичке стручне комисије за онколошке лекове, др Ненад Мијалковић рекао је да је комисија послала РФЗО листу са 24 приоритетне индикације коју треба ставити на листу лекова у наредном периоду.
- Међутим, знајући да су финансијска средства Републичког фонда за здравствено осигурање ограничена, послали смо осам приоритета за које сматрамо да је неопходно да се нађу на листи лекова РФЗО већ од 2024, године – истакао је др Мијалковић.
Љ. Петровић
