Најзаступљенија су самачка домаћинства којих је 29,9 одсто, следе двочлана домаћинства са уделом од 27,5 процената у укупном броју домаћинстава, трочлана са 17,8 одсто и четворочлана са 14.5 одсто, док удео домаћинстава са више од четири члана износи 10,3 процента.
Највећи удео самачких у укупном броју домаћинстава забележен је у Београду, где је свако треће домаћинство самачко, 33,4 одсто и у Војводини, 30,8 одсто.
У Шумадији и Западној Србији, као и у Јужној и Источној Србији двочлана домаћинства су незнатно бројнија од самачких домаћинстава. Ова два региона имају и већи удео домаћинстава са шест и више чланова, близу 6,0 одсто у односу на Београд у коме је удео домаћинстава са шест и више чланова свега 2,6 процената и на Војводину где 3,4 одсто домаћинстава има више од пет чланова.
Посматрано по типу насеља, просечно домаћинство у насељеним местима градског типа има 2,44 члана, а домаћинства у осталим насељима 2,75 чланова.
Општине са најмањом просечном величином домаћинства су Црна Трава,1,9 чланова, Врачар и Стари град, два члана, Гаџин Хан, Савски венац и Бабушница, 2,1 члан, док се по највећој просечној величини домаћинства издвајају Прешево са 4,5 чланова, Бујановац, 4,1 члан, Тутин 3,5 чланова, Сјеница и Нови Пазар са по 3,4 члана.
Највећи удео самачких у укупном броју домаћинстава забележен је у општини Црна Трава где је скоро свако друго домаћинство самачко, прецизније њих 48,5 процената, следе београдске општине Стари град, 45,2 одсто, Врачар, 43,5 одсто и Савски венац, 42,4 одсто, те општине Гаџин Хан, 38,9 одсто и Бабушница, 38,8 процената
Највећи удео домаћинстава са пет и више чланова у укупном броју домаћинстава имају Прешево 47,3 одсто, Бујановац, 38,6 одсто, Тутин, 30,5 процената, Сјеница, 27,4 одсто и Нови Пазар 26,6 процената.
