Тачан узрок настанка болести није познат, али зна се да су фактори ризика генетичка предиспозиција, затим недостатак витамина Д – људи који живе на северној полулопти имају много већу шансу да развију мултиплу склерозу, инфекције одређеним вирусима, пушење и гојазност. Патофизиологија, односно тачан механизам по ком се болест одвија, такође није познат, али се зна да погађа младу популацију и то у периоду највећег успона у животу - између 20 и 40 године. Међутим, МС се може нажалост јавити и код деце, а неретко и код тинејyера. Осим тога, МС чешће погађа жене него мушкарце.
У Србији од укупно 14 регистрованих лекова, на рачун РФЗО пацијентима су доступна само четири – три врсте бета-интерферона (Ребиф, Авонеy и Бетаферон) и копаксон. Ово су најмање ефикасни лекови који се дају у виду ињекција, и то једанпут до трипут недељно, што такође значајно смањује квалитет живота људи са МС-ом, кажу у МС платформи Србије. Лекови веће ефикасности који се узимају орално или у виду инфузија нису доступни, осим у малобројним клиничким студијама које се у једном тренутку завршавају и пацијент остаје без лекова. Међутим, чак ни поменути лекови најмање ефикасности нису доступни свима већ строге критеријуме за добијање терапије пролази тек свака десета оболела особа, и то они с најагресивнијим формама МС-а. Остали живе у страху од тога шта сутра доноси, а нажалост у недостатку лекова будућност неминовно доноси тежак инвалидитет.
Професорка др Драгана Обрадовић каже да први симпроми болести могу бити различити, као што су трњење једне стране тела, проблеми с видом, вртоглавица, осећај слабости, али да се у Србији мисли на МС и да се пацијентима рано поставља дијагноза.
- Важно је што раније поставити дијагнозу, како би се раније почело са терапијом. Уз одговарајућу терапију могуће је болест ставити под контролу - рекла је она пред почетак скупа “Зауставимо заједно СМ у Србији” који је организовала Платформа Србије.
Мултипла склероза је хронична неуродегенеративна и аутоимуна болест која се карактерише губитком мијелина – омотача нервних ћелија. Код људи са МС-ом аутореактивне имунске ћелије нападају сопствено ткиво, и то ћелије које обмотавају неуроне. Због тога се у белој маси мозга и кичмене мождине појављују тачкасте демијелинизационе лезије (повреде) које се могу детектовати магнетном резонанцом, кажу у МС платформи Србије, која се бори за то да се лекови веће ефикасности за мултиплу склерозу (оцрелизумаб, алемтузумаб, натализумаб, аубагио, тецфидера и остали) учине доступним и обезбеде на рачун РФЗО свим оболелим.
Подсећа на то да пре само двадесетак година није постојала терапија за ту болест, а да данас има 14 регистрованих лекова, од којих су четири доступни пацијентима у Србији.
- Највећи проблем у Србији што се лечи само 12 одсто пацијената. У Македонији терапију добија 30 одсто пацијената у Хрватској и Црној Гори сви се лече - истакла је она. Уколико се неко разболи од МС, са 20 година, а не лечи се, са 40 хода помоћу штапа, а са 45 завршава у инвалидским колицима, тужна је статистика.
И. Р.
